Uticaj krize na psihu nacije (1): Srbi isterani iz pameti

Posle ratova i sankcija, istanjeni nervi srpske nacije konačno su pokidani ekonomskom krizom. Građani mole za kutiju bensedina, a ako je ne dobiju - spas traže u alkoholu ili narkoticima! Kriza je izazvala epidemiju depresije u Srbiji, ali i strahovit porast neuroza i nasilja.

Spas od neizvesnosti u vreme krize, građani Srbije nalaze u nekontrolisanom uzimanju lekova za umirenje. Svaki četvrti čovek u Srbiji boluje od depresije, a očekuje se da će se do 2020. godine ovo oboljenje popeti na drugo mesto po broju pacijenata. Odmah iza kardiovaskularnih oboljenja! Srbi godišnje potroše više od pet miliona kutija lekova za smirenje!
 

Dr Zoran Đurić, poznati beogradski psihijatar i sudski veštak, smatra da je srpski narod i sluđen i prestravljen:
 

- Srušili smo iz temelja ono što smo imali. Na ruševine su stigli halapljivci koji su odnosili ono malo što je ostalo. I umesto da se bavi novim idejama i strategijom preživljavanja, naše društvo je bilo opterećeno nebeskom pravdom, što je idealistički pogled na život. U savremenom svetu pravda ne postoji, već samo pravo sile. Opterećena nebeskim idealom, Srbija se, ne shvatajući realno stanje stvari, suprotstavila sili. Tako smo dobili bombe.
 

Bombe su još više rasplamsale višedecenijsku krizu u Srbiji, koju je zatim žestoko uzdrmao i svetski ekonomski zemljotres. Država se na to ne osvrće i zataškava problem. Pola miliona ljudi je izgubilo kupovnu moć, a više od milion i po teško sastavlja kraj sa krajem.

Strah od gubitka posla, nakon smrti bliskih osoba, postao je najstresniji mogući događaj u životu Srba! Dok se u zapadnoj Evropi devet odsto građana plaši gubitka posla i finansijske krize, u centralnoj i istočnoj Evropi 13 procenata, a u Hrvatskoj 25 odsto, više od 60 odsto građana Srbije strahuje od takve budućnosti.
 

Nemaština je poprimila razmere epidemije, a dramatična otpuštanja i svakodnevni štrajkovi ljude čine nespokojnim, izneverenim, napetim i zabrinutim. U psihijatrijskim ordinacijama sve više je onih koji bez stručne pomoći i lekova ne mogu da podnesu neizvesnost.

Od čega da živim ili od čega da hranim i školujem decu, najčešća su pitanja na koja mnogi nemaju pravi odgovor. Zato mnogi posežu za noževima, pištoljima, pa i bombama.
 

Srpska javnost neće zaboraviti kako je predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru Zoran Bulatović odsekao sebi prst leve ruke, u znak protesta zbog nebrige države prema radnicima u ovom regionu.

Neće zaboraviti ni Dragana Marića, koji je najpre štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije, da bi ubrzo zatim upao u zgradu Predsedništva Srbije sa dve bombe i pretnjom da će se razneti. Njega je, navodno "Jat" oštetio za nekoliko desetina miliona dolara, zbog čega je njegova firma bankrotirala.
 

Ovi slučajevi pokazali su da pojedinac u Srbiji ne može da očekuje podršku države, zato se ljudi u očajanju okreću sektama, vidovnjacima, prorocima i nadrilekarima. U Srbiji je u ovom trenutku aktivno oko 100 različitih verskih sekti, koje obuhvataju oko pola miliona ljudi.

Siromaštvo i beznađe Srbiju su učinila idealnim prostorom za širenje organizacija ovog tipa. Slabost ljudi se koristi tako što im se nude instant i sirup terapija, gutljaj "spasa" ili 20 minuta meditacije, što će ih navodno smiriti i prosvetliti. Beogradski psihoterapeut dr Vlajko Panović kaže da se decenijska neizvesnost sve teže podnosi:
 

- Kao društvo nemamo ni nadu, ni mogućnost za radost. Potrošili smo svu radost i sve izvore energije na krizu i stres. Takvo stanje psihe i duha uvelo nas je u opasnu depresiju koja je otvorila vrata raznim psihosomatskim bolestima. Dospeli smo u stanje besa i lakog pucanja. Ukoliko pojedinac ne izbaci bes, on postaje okidač za bolest. Nije čudo što naši ljudi imaju najviše problema sa psihom, krvnim sudovima, srčanim i moždanim udarima.
 

I svet pati! Svetska zdravstvena organizacija upozorava da zbog ekonomske krize stotine miliona ljudi širom sveta imaju mentalnih problema, poput depresije i bipolarnog afektivnog poremećaja, to jest manične depresije, a situacija će biti još gora. Zbog stravične ekonomske krize u Grčkoj je, na primer, zabeležen drastičan rast broja samoubica.
 

Najnovija istraživanja pokazuju da, u strahu od islamskog terorizma, zapadni svet sve više potiskuje brigu o debljini novčanika.