Dijasporu deru i za Vaskrs

Danijel Cvjetićanin: Kurs dinara je veštački i održava se na silu

Vrednost domaće valute je u petak dodatno skočila za 20 para, pa je zvanični srednji kurs od 101,89 za evro, i (pozitivni) rekord domaće valute od početka godine.

Ove oscilacije, prema oceni ekonomskih stručnjaka, predstavljaju smišljeno poigravanje sa sunarodnicima u inostranstvu, što na svojoj koži oseća i domaće stanovništvo, pa kako ističu, ovakvom naopakom ekonomijom se dodatno globi sopstveni narod unutar i van granica Srbije.

Popov: Dirigentska država

Profesor Popov objašnjava da država može kad god hoće da menja odnos valuta, što i radi.
- Oni tvrde da formiraju kurs na osnovu ponude i tražnje za dinarima i devizama, a u stvari diriguju ovim procesom kako im i kada odgovara - kaže Popov.

Da se depresijacija evra namerno dešava uoči praznika i letnjih odmora ukazuje ekonomista Zoran Popov koji tvrdi da je reč o namernom procesu radi sticanja dobiti.

- Prema okvirnim procenama, tokom godine se u Srbiji razmeni milijardu evra, ponajviše novca dijaspore. Reč je o ogromnoj sumi od koje država ima dva odsto zarade ili 20 miliona u evropskoj valuti, zbog čega je ovakva dugogodišnja praksa i smišljena i ciljana - kaže Popov, koji pita da li ijedna država ima ovakav odnos prema svojoj dijaspori.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin takođe smatra da je krojenje odnosa dinara i evra način da država dodatno oglobi dijasporu.

Pre nego što naši zemljaci masovno krenu da dolaze u otadžbinu za praznike, kurs evra po tradiciji pada...

- To je, u stvari, jedan oblik poreza Narodne banke od kojeg država ima onoliku zaradu koliko pomeri kurs. Recimo, ako je evro bio 107 dinara, pa padne na 102, onda je tu pet odsto globe. Teško je odrediti kolika je tačno zarada, ali nije mala ako znamo da naši građani iz dijaspore ponesu popriličnu deviznu gotovinu - objasnio je Cvjetićanin, ukazujući da se država igra ponudom i tražnjom, a zakonima tržišta pravda ovakve poteze.

Praznične oscilacije

Pre dočeka nove 2011. država je radila u korist dinara, o čemu dovoljno govori statistika. Tako se prvog decembarskog dana za evro dobijalo 107,38 dinara, a već 16. decembra 104,82. Dan uoči pravoslavnog Božića kreće suprotan proces i srpska valuta beleži najslabiju vrednost od 106,49 za evro, da bi 17. januara NBS intervenisao na međubankarskom tržištu kupovinom pet miliona evra, radi ublažavanja prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Na odnos ponude i tražnje dinara i deviza ukazuje i profesor Ljubomir Madžar, ali je on suprotnog mišljenja u odnosu na kolege. Smatra da prsti države nisu u toj raboti, već građani iz dijaspore kad dolaze donose evre i druge devize, a menjajući ih za dinare pomeraju odnos valuta.

- Sa njihovim dolaskom se povećava devizna ponuda, što blago utiče na pojeftinjenje evra i to nije iznenađujući niti spektakularan proces - kaže.

Upitan kako uvek uoči praznika i letnjih odmora jača dinar, Madžar ukazuje da tržište uči kroz praksu.

- Akteri na tržištu su u stalnom kontaktu sa informacijama. Tržište anticipira događaje, a poznat je i predvidiv sezonski činilac, dolazak naših građana iz inostranstva, pa se zna unapred i da će deviza biti više u zemlji - tumači Madžar i ukazuje da su ljudi često skloni da i slučajna kolebanja kursa skloni da tumače kao tendenciozna.

Cvjetićanin: Veštački kurs

Svi u Srbiji, prema rečima Cvjetićanina, znaju da je praznična ponuda deviza velika, pa se unapred kalkuliše.
- Državi niko ne može da zameri, što je kursna ravnoteža na nižem nivou, ali osim ove zamke za dijasporu ima i drugih gorih oblika tržišnog nasilja. Dovoljno je reći da se kurs veštački i na silu održava na ovom nivou, a da je realno on na nivou od 150 do 160 dinara za evro - ocenio je ovaj ekonomista.