Nova kolonizacija sveta (5): Rusija i Amerika u crnom ratu
Poslednje statistike pokazuju da su zalihe američke nafte dovoljne za samo osam narednih godina, što dokazuje da se SAD više ne može osloniti na vlastite izvore energije. Ovakva situacija preti američkoj ekonomiji prvenstveno zato što je Amerika najveći svetski potrošač petroleja.
Bitka na Severnom poluPretpostavlja se da se četvrtina ukupnih svetskih zaliha nafte i gasa nalazi ispod Arktičkog okeana. Rusija, Norveška, Kanada, Danska i Amerika bore se oko podvodnog grebena Lomonosov, za koji se veruje da krije najveća mineralna bogatstva. Borba oko teritorije na Arktiku počela je pre desetak godina. Još 2001. Moskva je predala Ujedinjenim nacijama dokaze da ima pravo na teritoriju na Severnom polu, ali su oni odbijeni. Pre tri godine jedna ruska ekspedicija postavila je titanijumsku zastavu na dnu okeana ispod Severnog pola, kao simbol svojih pretenzija. Rusija je i najavila da će potrošiti 48 miliona evra na istraživanja, koja će dokazati da joj pripada deo Arktika. |
Britanski Centar za energetska istraživanja izveštava da bi zalihe nafte mogle da počnu da presušuju već u narednih 10 godina. Po svemu sudeći, proizvodnja benzina će doživeti vrhunac do 2020. godine, što će usled sve manjih zaliha, dovesti do globalne nestašice sirove nafte. Neki stručnjaci u svojim proračunima idu do neverovatnih detalja. Tako su na osnovu sada poznatih rezervi i trenutne svetske potrošnje izračunali da će sve zalihe nafte u svetu biti iscrpljene 22. oktobra 2047. godine, i to u 20.58.
Era jeftine energije je, dakle, završena. Jeftina nafta je prošlost. U svetu se trenutno proizvodi oko 85 miliona barela nafte dnevno. Procenjuje se da će proizvodnja skočiti na 100 miliona barela pre nego što zalihe nafte počnu da presušuju.
Neke istraživačke grupe, ipak, smatraju da će zaliha biti dovoljno i za kasnije decenije 21. veka, dok neke naftne kompanije tvrde da će novootkrivena naftna polja u Angoli, Brazilu i Meksičkom zalivu zadovoljiti potražnju. Bilo kako bilo, sukobi oko nafte će se i dalje voditi, kao što se vode godinama i decenijama unazad.
Prošle godine je vruća tema bila kaspijska nafta. Skriveni hladni rat se vodi oko pitanja energetskog razvoja u zemljama oko Kaspijskog mora, gde su Rusija i SAD ponovo suprostavljeni. Obe strane su imale svoje uspehe i promašaje i nema nade da će se ovaj skriveni okršaj uskoro završiti. Reč je, naime, o borbi za energente, koji će prema procenama do kraja 2015. godine dostići proizvodnju od 4,3 miliona barela na dan. Dokazane rezerve ovog regiona kreću se od 17 do 49 milijardi barela.
K R A J