Imam svedoke za Žutu kuću

Hag nije mogao da završi istragu: Karla del Ponte

Uzima nam iz ruku primerak "Vesti" sa intervjuom sa bivšim haškim tužiocem Džefrijem Najsom. Traži da prevedemo naslov "Branio bih Mladića" i smejući se vrti glavom - bez komentara.

Da li žalite zbog eventualnih propusta u vezi sa istragom o trgovini organima u slučaju "Žuta kuća"?
- Ne, nemam šta da žalim jer sam učinila sve što sam mogla i ta istraga nije mogla da se nastavi, jer neke svedoke nisam mogla da dovedem na saslušanje, a neki su odbijali da budu saslušani. Uz sve to Albanija nije htela sa nama da sarađuje, na Kosovu smo takođe imali teškoća... Dakle, bilo je problema svih vrsta uključujući i problem nadležnosti (haški sud nije bio nadležan za teritoriju Albanije već samo za teritoriju bivše Jugoslavije). Ukratko, radila sam šta sam mogla i mislila sam da bi neko drugi trebalo da nastavi tu istragu. Nažalost, niko nije nastavio da istražuje. Zato sam tu epizodu o navodima o trgovini organima unela u knjigu.

Kako to da je Dik Marti, izvestilac Skupštine Saveta Evrope mogao da nađe svedoke trgovine organima, a vi niste mogli da to da uradite kada ste bili glavni haški tužilac?

Mesto stravičnih zločina: Žuta kuća na severu Albanije

- Ne, nije tačno da ja nisam mogla da nađem svedoke. Ja sam takođe našla svedoke. Ne znam tačno sa kojim je svedocima on razgovarao, ali mislim da je našao bar jedan deo svedoka sa kojima smo mi razgovarali. Osim toga on je nastavio istragu posle mnogo godina. Jer mi smo, ako se dobro sećam, istraživali 2003. i 2004. godine.

Prema svedočenju dr Hozea Pabla Barajbara, šefa kancelarije UN za nestala lica, uzorci koje je on uzeo iz takozvane Žute kuće i poslao u Hag bili su uništeni krajem 2005, i to po nalogu haškog tužilaštva. Kako je to moguće?
- Kao tužilac nikada nisam naredila uništavanje uzoraka. Čak ni kada je reč o Srebrenici i odeći i dokumentima žrtava koji su bili uništeni, za šta me optužuju majke iz Srebrenice. Ne, nikada nisam potpisala nikakav nalog za uništenje uzoraka i ne znam ništa o tome. Kancelarija tužioca je kancelarija u kojoj radi 600 ljudi. Imate odeljenje za evidenciju, imate istraživačku jedinicu - ne znam ko je to mogao da uradi. O tome nisam ništa znala, a da sam znala - sprečila bih uništavanje dokaza. Trebalo je sačuvati te dokaze kako bi onaj ko ponovo otvori istragu mogao da ih koristi. Kada sam se prošle godine videla sa Dikom Martijem rekla sam mu: Treba da ideš u Hag, jer tamo postoji dosije i tamo su dokazi koji su sakupljeni u Žutoj kući i ostalo. Ja tada nisam znala da su dokazni uzorci bili uništeni.

Euleks nije sposoban

Šef Euleksa Gzavije de Marnak izjavio je da je ta misija sposobna da istražuje trgovinu organima iako nije nadležna za Albaniju. Vi ste sada sami sebe predložili budete istražitelj - kako biste to uradili?
- Dakle, rekla sam želela bih da istražujem, ali reč je o tome da li to mogu da radim. Koliko znam Euleks nije sposoban da vodi istragu jer pre svega nema zaštitu svedoka koja bi bila efikasna. Euleks ne može da vodi istragu van granica Kosova, jer nema nadležnost za to, a ova istraga upravo to zahteva. Da bi ta istraga bila nezavisna o njoj treba da odluči Savet bezbednosti UN.

Da li ste zatražili od haškog suda da sprovede unutrašnju istragu i otkrije ko je dao nalog za uništavanje dokaza?
- Naravno, čim sam saznala za uništenje uzoraka postavila sam pitanje Tribunalu. Oni su zatim sproveli unutrašnju istragu i treba njih da pitate za rezultat. Ja znam koji je taj rezultat.

Koji je taj rezultat?
- Ne mogu da vam kažem jer nisam više u Tribunalu. Pitajte (Serža) Bramerca (sadašnjeg glavnog haškog tužioca). Zna vrlo dobro ko je naredio.

Da li je istraga obavljena pre objavljivanja izveštaja Dika Martija?
- Mislim da jeste. Reč je o internom istraživanju ko je uništio uzorke sa Kosova i iz Srebrenice.

Da li ste vi videli poverljivi izveštaj Unmika iz 2003. u kome se govori trgovini organima uz izjave svedoka bez imena, ali uz brojne detalje koji su bili dovoljni da nekoliko njih zatim bude ubijeno?
- Da imala sam taj dokument u vreme kada je bio napisan.

I to vam nije bilo dovoljno da upozorite Ujedinjene nacije?
- Da ih upozorim na šta?

Pa da imate ozbiljnih elemenata koji se podudaraju, da nemate još uvek dovoljno krivičnih elemenata za podizanje istrage...
- Ovako stvari stoje - mi dobijamo izveštaje od naših istražilaca sa Kosova i sa drugih mesta. Na osnovu tih izveštaja mi odlučujemo da otvorimo istragu. Istraživali smo u Žutoj kući, a kada više nismo mogli da nastavimo istragu mi smo je suspendovali kao što je to procedurom predviđeno kako bi neko drugi nastavio jednog dana istragu. Vi možete da idete u Njujork u UN i šta ćete im kazati? Moj je posao bio da istražujem i pripremim optužnicu.

Ali, ovde je reč o posebno strašnom zločinu?
- Da, pa zato sam to i unela u moju knjigu. Videla sam da niko ništa ne radi po tom pitanju. Treba da proverim, ali mislim da sam o tome i javno govorila čini mi se 2004. godine, ali na žalost to nije imalo nekog odjeka.

Dik Marti potvrdio navode

Bili ste kritikovani zbog navoda o trgovini organima, koje ste izneli u vašoj knjizi?
- Da, na moje iznenađenje prigovarano mi je da to nije moguće i da su to izmišljotine. Ali što se mene tiče to što sam iznela bile su činjenice o tome šta smo do tada uradili. Zato mi je izveštaj Dika Martija (o trgovini organima) zaista dobro došao jer ne samo da je potvrdio ono što sam navela već je i otkrio brojne druge stvari.

Otkrivanje zaštićenih svedoka

U Luksemburgu 2006. rekli ste: Ne znam da li ću moći da izvedem Ramuša Haradinaja pred sud. Da li ste bili pod pritiskom?
- Ne, nikada.
Pa zašto niste onda rekli javno da ne možete da radite, jer su svedoci bili nedovoljno zaštićeni?
- Trideset dana pre početka procesa optuženi mora da zna ko svedoči protiv njega. To je procedura. Optuženi iako ne vidi svedoka - zna ko svedoči - jer zna ko govori, prepoznaje ga. I sud za ljudska prava je rekao da svedok mora u određenom trenutku da bude otkriven. Što se tiče zaštite svedoka, ona odlično funkcioniše kada ima novca za to jer u tom slučaju mogu da prebacim svedoka i njegovu porodicu u inostranstvo, i to sa novim identitetom.
Dik Marti još uvek ne želi da otkrije identitet svedoka. Da li će to imati rezultate?
- Verujem da Marti ima pravo što čuva njihov identitet. Međutim, onog trenutka kada ti svedoci zaista budu zaštićeni oni treba i da svedoče. Onda se postavlja pitanje hoćemo li istinu ili ne.