Nova kolonizacija sveta (4): Okupacija resursa

- Ljubomorni su na Libijce, mali narod koji živi na velikoj površini, ima naftu i živi srećno i u sigurnosti, visoko podignute glave. Kolonijalističke zemlje skovale su zaveru da ponize libijski narod i uzmu mu naftu - rekao je Gadafi.

Krajem XIX veka Afrikom su gospodarili i harali Englezi i Francuzi. Jedino su Etiopija i Liberija bile slobodne.

VIP pljačka Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je neokolonizacija mnogo gora nego njena prethodnica. - Kolonijalne sile koristile su svoju vlast, ali i ulagale u kolonije, gradile pruge, puteve, a sada vodeće sile opustoše okupiranu zemlju i do viđenja. Zato imamo plimu propalih država koje nisu pokazale volju i snagu da se brinu same o sebi, ali mogu da podmire zahteve velikih i da se kvalifikuju za status prijateljske države - kaže Radić. Prosvetljavanje divljaka Istoričar Predrag Marković kaže da je najzanimljivija kod starog kolonijalizma bila određena iskrena želja da se "divljaci" prosvetle i privedu evropskoj veri i civilizaciji. - I danas evropska i američka politika teže da po svaku cenu nametnu svoje vrednosti - kaže Marković.

Istoričar Čedomir Antić kaže da ratovi u 21. veku nisu za demokratiju, već isključivo za vlast. Tako se mogu i nazvati modernom verzijom kolonijalizma, odnosno borbom velikih sila da upravljaju manjim i slabijim državama. Samim tim i njihovim resursima.

- Ovde govorimo o novim interesima, ekonomskim i strateškim. Nije ni čudo što Engleska i Francuska učestvuju u misiji u Libiji, jer su upravo te zemlje svojevremeno imale vlast u Africi. To je borba za naftne izvore bivših kolonija, a Rusija pri tom ostaje neutralna jer joj odgovara da libijsko tržište bude zatvoreno, kako bi njen značaj u tom smislu rastao - kaže Antić.

Nove-stare svetske kolonizatore, Ameriku, Francusku i Veliku Britaniju, pri tom, ne interesuje okupacija teritorije, već okupacija prirodnih resursa, jeftine radne snage i postavljanje tih naroda pod svoju kapu.

- I druge velike sile imaju ovakvih težnji, tu su i Kina, Indija i Rusija. Međutim, kad bi trebalo definisati njihove težnje, onda bi se moglo reći da Amerika ima globalne, Evropa i Rusija regionalne, a Kina i Indija lokalne pretenzije - tvrdi Antić.

General u penziji Radovan Radinović kaže da su libijski, avganistanski i irački rat isključivo posledica američkog imperijalizma. Podršku im pružaju Engleska i Francuska, čiji se kolonijalni instinkt odmah razbudio.

- Upleli su se opasno i sve dobija oblike novog kolonijalizma. Kako drugačije objasniti to što libijski pobunjenici imaju najmodernije naoružanje. Odakle njima to? Pa poslato im je sa ciljem. Iza svega je borba za vlast, moć, energente, pa čak i za izgradnju... Ko će porušeno graditi? Pobednik! Sa moje tačke gledišta, najstrašnije je to što Rusija i Kina ćute - kaže Radinović.

A ćute, prema njegovom mišljenju, zato što je Rusiji važnije da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, a Kini da sačuva svoje interese u Americi i ne uđe u sukobe.