Naučnici uzgojili krave koje daju ljudsko mleko
Ipak, potez naučnika su osudili kritičari koji sumnjaju u sigurnost ove metode.
Ljudsko mleko se razlikuje od kravljeg po tome što sadrži velike količine hranjivih sastojaka, koji su korisni za rast i imunološki sistem bebe. Kravlje mleko ima manje masti i manje ugljenohidrata, te ne sadrži antitela koja štite protiv bolesti.
Profesor Ning Li, koji je vodio istraživanje na Kineskom univerzitetu za agrikulturu, rekao je da je mleko genetski modifikovanih krava sigurno kao i mleko običnih.
"Mlieko modifikovanih krava ima jači ukus nego inače. Za deset godina će ga ljudi moći kupovati u supermarketima", rekao je Li.
"Moramo doneti neka pravila koja će biti u službi očuvanja ljudskog zdravlja. Ovo mleko bi moglo predstavljati rizik koji nam za sada nije poznat. Kravlje mleko nikada neće biti kao ljudsko", izjavila je Pati Randal, učesnica kampanje "Baby Milk Action“.
Profesor Li i njegov tim su koristili tehnologiju kloniranja pomoću koje su ljudske gene usadili u DNK Holstein krava.
Jedna vrsta mleka genetski modifikovanih krava sadrši lizozim, antimikrobni protein koji štiti bebe od infekcije. Naučnici su uzgojili i krave čije mleko sadrži ljudski laktoferin, protein koji poboljšava imunološki sistem.
Treći ljudski protein alfa-laktalbumin je takođe prisutan u mleku. Profesor Li tvrdi da je njegov tim povećao količinu masti u kravljem mleku za petinu, te da ga je učinio jako sličnim ljudskom.
Kritičari, pak, tvrde da je uzgoj genetski modifikovanih krava negativan po životinje. U dva ekperimenta u Kini u kojima su rođene 42 krave, preživelo ih je samo 26. Deset ih je uginulo nakon rođenja, a još šest u sledećih šest meseci.
Pravila u Kini koja se odnose na genetski modifikovanu hranu su manje stroga od evropskih. Britanski naučnici smatraju da bi ovo istraživanje moglo biti veoma korisno.
Modifikovano mleko bi moglo poboljšati prodaju krava u Aziji, gde devet od deset ljudi ne podnosi laktozu, zbog čega ne mogu konzumirati kravlje mleko, a da kasnije ne pate od stomačnih tegoba i grčeva.