Srbi prodali Albancima Kosovo Polje

Monahinje manastira Gračanice u poslednjih nekoliko godina kupile su osam hektara zemlje uz manastir, kako bi zaštitile svetinju i sebe. Pri poslednjoj trgovini, pomogao im je i Novak Đoković sa 100.000 evra, i tako je isplaćen deo vlasniku koji je odlučio da manastiru proda zemlju po povlašćenoj ceni od 4.000 evra po aru.

Pacolijev pogled na Gračanicu   Monahinje manastira Gračanice svim silama nastoje da sačuvaju okruženje otkupljujući okolne parcele. Lokaciju na brdu Palandište, iznad svetinje, nisu uspele da otkupe, jer je tih dvadesetak hektara, po astronomskoj ceni, kupio Bedžet Pacoli. Ovdašnja starosedelačka porodica Sekulić prodala je zemljište na kome je Pacoli izgradio velelepnu vilu. Izgradnjom palate, opasane kilometarskim zidom visokim oko dva metra, za koju se ne zna ni koliko ima kvadrata, i koja je izgrađena bez ikakvih dozvola, Pacoli je želeo da pokaže koliko je moćan.

Nema preciznih podataka o tome koliko na Kosmetu ima srpske zemlje, koliko se prodaje, i po kojoj ceni. Razlozi tome su, najverovatnije, što ni Srbi, kao prodavci, ni Albanci, kao kupci, ne žele da njihove transakcije budu javne, kao i da, koliko je to moguće, izbegnu plaćanje poreza.

Igor Popović, rukovodilac grupe za pravosuđe u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, kaže za "Novosti" da je problem što u mnogim mestima na Kosmrtu nema uslova za povratak Srba, pa imanja i zemlju prodaju u bescenje. 

"Kosmet je od 1999. napustilo 260.000 Srba, a ostalo ih je oko 130.000. Blizu 58 odsto ukupne katastarske imovine na KiM pripada Srbiji. Od toga, 27 odsto imovine je u privatnom vlasništvu Srba. Problem je što uslova za povratak Srba u mnoge sredine nema, pa uzurpiranu srpsku imovinu koriste Albanci - ili je kupuju u bescenje tamo gde mogu, ili je plaćaju papreno tamo gde smatraju da treba razbiti srpski korpus", kaže Popović.

Podaci Dragana Velića, predsednika SNV centralnog Kosova, nešto su drugačiji. On kaže da je do 2005. godine 37 odsto ukupne nepokretne imovine na KiM bilo u privatnom vlasništvu Srba. Sa državnim vlasništvom, to je iznosilo 70 odsto od ukupno 10.800 kvadratnih kilometara teritorije južne srpske pokrajine.

Razbijaju enklave Najviše novca za imanja Albanci daju Srbima naseljenim u enklavama, kao što su Goraždevac, Velika Hoča, Orahovac, i u etnički srpskim selima. Strategija je da se kupi, po basnoslovnoj ceni, srpska kuća u središnjem delu sela.

"Albanci danas Srbima nude i po 8.000 evra za ar zemlje duž saobraćajnica, saobraćajnih čvorišta i pojedinih gradova. Kraj puta Priština - Skoplje prodati su čitavo naselje Veternik i ogroman deo Čaglavice. Prodata je i srpska imovina kraj magistralnog puta Priština - Peć i Priština - Niš, a celo Kosovo Polje sada je albansko!", kaže Velić.

Očigledno je, dakle, da je samo u poslednjih pet godina privatno vlasništvo Srba nad nepokretnostima opalo sa 37 na 27 odsto i da bi, ako se taj trend nastavi, za desetak godina Srbi postali manjinski vlasnici zemlje na Kosmetu.

Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da država Srbija čini konkretne korake za povratak raseljenih. Ali, on naglašava da se sve to odvija teško zbog nedostatka bezbednosti za srpski živalj. Posebni napori ulažu se u ekonomsko snaženje povratničkih sredina, kako bi one postale samoodržive. Ulažu se sredstva u izgradnju i obnovu kuća i stanova, ali, prema oceni ministra, i taj posao ugrožava nestabilno i nebezbedno stanje na KiM.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kaže da se na Kosmet do sada vratilo samo oko 5.500 Srba, i to u seoske sredine. U gradove se zbog bezbednosti niko ne vraća.

Ivanović priznaje i da je većina povratnika na Kosmet otišla na svoju incijativu i iz pepela počela da diže imanja. Ispostavilo se da je devastirana i spaljena imanja lakše dići ponovo nego iseliti Albanca sa uzurpirane imovine.