Počinje sezona krpelja

Leto je glavna lovna sezona za krpelje, ali toplo proleće može da ih aktivira već u aprilu. Krpelji vole vlažnu okolinu i senku koju pruža opalo lišće ili polegnuta vegetacija u šumovitim, grmolikim predelima ili tamo gde ima visoke trave. Ova životinja ne samo da nam sisa krv, već nam prenosi i razne bolesti, od kojih je najopasnija Lajmska bolest koja se sa velikom učestalošću javlja u lokalizovanim regijama - približno osam od 100 000 ljudi zaraženo je svake godine.

Otežajte im "posao" Promene u temperaturi i dužini dana signalizuju krpelju da potraži domaćina. Oni osećaju toplotu i izbacivanje ugen dioksida koji izdiše potencijalna žrtva u njihovoj blizini. Vole da zaposednu staze kojima se kreće dosta životinja i ljudi, a omiljena mesta su im on blizu vode sa puno grmlja i trave. Najbolji način da se zaštitimo od krpelja je da obratimo pažnju kako provodimo vreme u prirodi. Trebalo bi da izbegavamo neuređene zelene površine, grmlje, a ako se nekom baš ide u šumu, naprskajte odeću, ruke i vrat sprejem protiv krpelja. Po povratku iz prirode pažljivo pregledajte odeću i telo, posebno kosu. Tuširanje je obavezno.

Dijagnoza i lečenje

Lajmsku bolest izaziva bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi koju krpelj prenosi pljuvačkom ili izbacivanjem crevnog sadržaja u naš organizam dok se hrane. Da bi osoba bila zaražena, neophodno je da krpelj bude pričvršćen za kožu više od 24 sata.

Prvi znaci bolesti se javljaju posle prvog dana ili do mesec dana posle ujeda – karakterističan je osip na koži u obliku mete koji je vidljiv nekoliko nedelja. Praćen je simptomima sličnim gripu, sa povišenom temperaturom i glavoboljom. S obzirom na to da spirohete “putuju” po telu uz pomoć krvotoka bolest, ukoliko se ne leči, može imati ozbiljne posledice.

Posle šest do osam nedelja bolest napreduje do drugog stadijuma što uključuje upalu srca (karditis), paralizu lica (Belova paraliza), može doći do kočenja vrata i jake glavobolje zbog meningitisa, kratke epizode oticanja i bolova u zglobovima. Posle nekoliko meseci, blizu polovine inficiranih a nelečenih ljudi imaju bolne i otečene zglobove. Stanje se ponavlja i traje nekoliko dana ili meseci, a kod 10 do 20 procenata razvija se hronični arthritis. Obolela osoba može patiti i od neosetljivosti na nadražaje, bola ili slabosti u udovima i slabe koordinacija mišića.

Zaštitite ljubimce   Nemački ovčar Kućni ljubimci često donesu nezvane goste u kuću. Psi su podložniji ujedima krpelja od mačaka zato vole da se zavlače u grmlje i šiblje. Obavezno ih zaštitite sprejevima, Frontline-om ili ogrlicama koje teraju krpelje i buve, ali ih i obavezno isčetkajte posle svake šetnje pa proverite kožu i prstima. Pretvorite to u turu maženja koja će prijati i njima i vama..

Laboratorijski testovi obično nisu pozitivni prvih nekoliko nedelja posle ugriza krpelja, a u nekim slučajevima neophodna je biopsija kože na mestu ugriza. Bolest se leči antibioticima. Važno je da lečenje počne u prvom stadijumu bolesti, da bi sprečili komplikacije. Posle lečenja neki bolesnici mogu imati dugotrajne bolove u mišićima i zglobovima i često su klonuli, što je deo "postlajmskog sindroma".

Kako izvaditi krpelja Ako je i pored svih zaštita krpelj uspeo da se uvuče pod kožu, važno je dag a izvadimo celog. Ne pokušavajte da ga ugušite uljem benzinom ili lakom za nokte, jer će samo da ispovraća sadržaj stomaka i možda će baš to biti trenutak kada ste se zarazili. Ne pipajte ga golim rukama. Načini kako da ga se otresete su: • Uhvatite ga čvrsto pincetom što bliže koži i povucite u jednom potezu, bez okretanja pincete. • Navucite gumene rukavice. Stavite prst tik do krpelja, pa vrtite prst oko tela napasnika, sve vreme ga dodirujući. Posle 20-30 sekundi sam će ispasti. • Ako rilce ostane u koži, pokušajte da ga izvučete sterilnom iglom. Ako pokušaj bude bezuspešan, nemojte kopati: telo bi trebalo da ga samo izbaci. • Obavezno sačuvajte krpelja u plastičnoj posudi u koju ste sipali alkohol i odnesite na analizu da proverite da li je bio zaražen.