Grad zlatara i puškara

Predanje kaže da je ime nastalo prema tome što se sa manastirskih imanja, u doba vršidbe, rasipao žitni otpad, pljevlja, po krovovima naselja.

Od 13. veka u ovom kraju su čuveni germanski rudari Sasi za srpsku vlastelu vadili olovo, cink i živu. Oblast je krajem 14. veka došla pod vlast bosanskog kralja Tvrtka Prvog, potom velikaša Sandalja Hranića, pa Stjepana Vukšića Kosače, koji se 1448. proglasio hercegom od Svetog Save, i u pljevaljskom kraju podigao grad Kukanj. Ojačale su trgovačke veze sa Dubrovnikom koji se iz Pljevalja snabdevao rudom, voskom, vunom.

Prepisivačka škola Manastir Sveta trojica s kraja 15. veka bio je čuven po prepisivačkoj školi, a svoje umeće je ovde iskazivao i jedan od najvećih srpskih freskopisaca Andrija Raičević. U oblasti Pljevalja bilo je još petnaestak crkava i manastira iz nemanjićkog i kasnijeg doba, od kojih se danas neki obnavljaju.

U vreme Osmanlija, grad je nosio naziv Taslidža od reči taš (kamen) i ilidža (banja). Naglo je počeo da se razvija pošto je krajem 16. veka postao sedište Hercegovačkog sandžaka.

U pljevaljskoj čaršiji je tada bilo oko 200 dućana i tri hana, a još od 1569. tu je Husein paša Boljanić, carski vezir poreklom iz ovih krajeva, podigao džamiju, jedno od najlepših islamskih zdanja na Balkanu.

Zbog veštine ovdašnjih zlatara, kujundžija, kovača, sarača, vunara, tkača i puškara dolazilo se izdaleka. Puškari su čak uredili kod turskih vlasti da se strancima zabrani da se bave njihovim zanatom. Putopisac Evlija Čelebija u 17. veku piše da u ovoj kasabi žive visoki turski oficiri, predstavnici Porte, starešine esnafa, haračlije, nadzornici, muftije. Pljevlja su tada imala 700 kuća.

Raja je učestvovala u mnogim bunama protiv Osmanlija, tako da je grad sve do Prvog balkanskog rata prelazio čas u austrijske, čas u turske ruke, dok 1913. nije ušao u Kraljevinu Crnu Goru, a na kraju u Jugoslaviju.

Još od kraja 19. veka grad je imao pivaru, potom i drvnu industriju. Prva električna centrala podignuta je 1936. godine. Tek posle Drugog svetskog rata oslonac privrede postali su rudarstvo, šumarstvo i termoelektrana.

Pljevljima je priroda podarila i mnoštvo divnih izletišta, među kojima se izdvajaju planina Ljubišnja, kanjon reke Tare i Nacionalni park Durmitor, a u blizini je i Žabljak, koji danas važi za jedan od centara zimskog turizma.