Tajna veridba kneza Mihaila

Nekom navodadžiji je palo na um da bi najbolji izbor bila Jelena, kćer bivšeg kneza Aleksandra Karađorđevića, unuka vožda Karađorđa. Tim brakom je moglo da se stane na kraj dinastičkim i političkim borbama u zemlji.

Narod bi se ujedinio, a Srbija privukla moćne zaštitnike, Austriju, Nemačku i Rusiju, dok bi dete iz tog braka, kao potomak obe dinastije, obezbedilo mir državi.

Međutim, majka Jelenina, bivša kneginja Persida, u pismu svom sinu Andriji u martu 1864. poručuje: "Mijailo kažu da oće da se ženi pa ne može da nađe za njega devojku, oće Srpkinju. Kod nas su šiljali i pitali njegovi ljudi da li bi mi dali Jelenu. Mi smo im kazali da nećemo je dati".

Jelena Karađorđević se u međuvremenu udala za Đorđa Simića, ali je ubrzo umrla u Švajcarskoj. Sahranjena je uz visoke počasti u Beogradu, a knez Mihailo je poslao na sahranu svog izaslanika pukovnika Dragutina Žabarca.

U to doba se u varoši već šuškalo da i sam knez razmišlja o razvodu i da bi rado uzeo Katarinu, kći svoje rođake Anke Konstantinović. I zaista, u poslednjim godinama pred topčiderski atentat, Mihailo se sve manje bavio državničkim poslovima, a sve više svojom 18-godišnjom rođakom.

Njoj su se udvarali i ministar vojni Milivoje Petrović Blaznavac i pesnik Damjan Pavlović. Blaznavac povukao, a pesnik izvršio samoubistvo, ali Katarina ionako na njih nije obraćala pažnju. U početku, ova devojka je pod uticajem majke koja je žarko nastojala da joj kći postanje kneginja razmišljala samo o tituli.

Međutim, sastajući se sa knezom u kući svoje babe Tomanije, na dvorskim zabavama i šetnjama van Beograda, imala je prilike da bolje upozna evropski obrazovanog i naočitog vladara Srbije, Katarina se zaljubila u kneza.

Njih dvoje su se tajno verili nekoliko dana pre atentata u kome je knez poginuo.