Rijalitiji su skupo koštali estradu
- Prvo, tri meseca nisam pevao na terenu jer sam bio na Farmi. A kada je trebalo da eksploatišemo tu vruću, novostečenu popularnost, već posle dve nedelje počeo je novi rijaliti i došli su novi junaci.
Danas je kriza toliko velika da, što se tiče ovog posla, više ništa ne pomaže, pa ni učešće u rijalitiju.
Kada sam izašao sa imanja imao sam fantastičan prijem kod publike, ali tako je bilo i pre. Hvala bogu, ne živim ja samo od Farme, trajem 27 godina - kaže Ilić.
Mnoge je učešće u rijalitijima papreno koštalo...?
- Koštalo je celu estradu. Zbog insistiranja na zanimljivosti u obliku svađa i sukoba, zbog trke za ekstra-mega-giga gledanošću, po svaku cenu mnogo toga je izgubljeno pre svega ugled, poštovanje publike... Umesto da to bude takmičenje u duhovitosti i radu otišlo se u nešto sasvim drugo.
Koliko vam neisplaćeni honorari ugrožavaju standard?
- Naravno da se to odrazilo na standard, svi smo mi taj novac projektovali u neke svoje godišnje budžete. Mnogi su napravili nekakve novčane transakcije, računajući na tu, činilo se, sigurnu zaradu. Dok smo mi bili tamo, nismo mogli da radimo, naše porodice su novac trošile na glasanje...
Da ne pričamo o tome da se trebalo spremiti za farmu, a i to je koštalo. Nekim kolegama je mnogo teško i ne bih im bio u koži.
Šta vas najviše pogađa u ovoj krizi?
- Nailazile su krize i ranije, ali smo znali da su prolazne i mogli smo da planiramo šta ćemo raditi posle njih. Recimo, kriza je uvek u vreme uskršnjeg posta. Ali, nekad se znalo da posle toga idu "dobri meseci", da će doći ljudi iz dijaspore, da će biti veselja i posla. Više na to ne može da se računa, ne može da se pravi dugoročnija strategija. Jedina strategija danas je - kako preživeti danas! Više nigde nema miliosti.
Kako ste se vi prilagodili ovom kriznom vremenu?
- Redukujem životne troškove, ne glumim zvezdu i ne odbijam nijedan posao. Teško onima koji misle da će im krune pasti sa glava ako snize cene i ne shvataju da je ovo najveća kriza u istoriji. Pevači mnogo lažu, ali kad ostanemo sami, kad niko sa strane ne može da nas čuje, kakve su to priče...
Ja sam pre neki dan zakazao tezgu za septembar. Ljudi su zvali da im pevam na svadbi, pitali su me koliko tražim. A ja sam njih pitao koliko mogu da daju. Našli smo se. Mogao sam da držim cenu, kao mnogi, pa da sedim u kući i glumim veliku zvezdu pred samim sobom, a to ne želim.
Gore je u svetu
|