Tako su odlučili čitaoci "Vesti"
Familija Čvoro iz Perta poslala je 200 australijskih dolara, porodice Manojlović, Cvetković i Tramošljanin iz Sidneja 350. U pismu namenjenom ovoj 85-godišnjoj starici, koja brine o 60-godišnjem sinu i 45-godišnjoj ćerki, zaostalim u mentalnom razvoju, sidnejski humanisti poručuju da ih raduje što je krava kupljena, a njoj prepuštaju da odluči u šta će njihovu donaciju utrošiti. Poželeli su joj i dug život, jer je svojoj deci veoma potrebna.
Grupa parohijana i penzionera SPC Sveti arhiđakon Stefan iz Kizboroa, predgrađa Melburna, poslala je Popadićima 230 dolara.
"Prikupljen je mali prilog porodici Popadić za lične životne potrebe.... Srećan Vaskrs u ime svih nas." U potpisu ovog pisma su Miro, Vukašin, Srbo, Vlado, Ratko, Pero i Milovan.
Donaciju vrednu 50 evra poslao 37-godišnji keramičar Anđelko Klindo i iz Frankfurta, rodom iz Donjeg Vakufa. Baki Marici nije napisao ni reči, ali joj je preko novinara "Vesti" poručio da bi učinio mnogo više nego što mu mogućnosti dozvoljavaju da joj pruži mirniju starost.
Sve ove donacije, kao i one koje su tokom akcije Humanitarnog mosta stizale posredstvom naše Redakcije, prosleđene su poštaru Radoju Kuču.
Pomoć porodice Čvoro
Porodica Čvoro iz Perta poslala je donaciju ukupne vrednosti 400 AUD. Dvesta će Radoje Kuč uručiti Popadićima na Pešteru, a dok mi ispisujemo ove redove naše kolege uručuju prilog u istom iznosu 30-godišnjoj Danijeli Zagorac u Vučju kod Leskovca. Ova samohrana majka dva maloletna deteta, od kojih petogodišnji Dušan boluje od cerebralne paralize i distrofije mozga, nedavno je ostala bez posla. Da li će ovaj novac utrošiti da malog bolesnika dovede na dogovorene preglede, ali odložene zbog novonastale finansijske situacije, saznaćete u novoj priči o ovoj nesrećnoj ženi i majci i njenim sinovima u jednom od narednih brojeva našeg lista.
|
- Naravno da ću prihvatiti i odneti ovaj novac dobroj staroj Marici. Nisam kod nje svraćao otkad smo joj odveli kravu i predali preostali novac. Bilo je oko 1.000 evra i računam da im je sada dobro - rekao je Radoje Kuč koji raznosi poštu u 14 pešterskih sela i, kako kaže, niko od njega ne zna koliko je tu život težak jer su uglavnom ostala staračka domaćinstva.
- Teško da ima nekog ko je više od mene sirotinje video u toku radnog vremena u samo jednom danu. To dolazi do izražaja posebno zimi. Retko kome ko piše, tek po troje četvoro u jednom selu dobija penziju ili socijalnu pomoć, ali na skoro svaka vrata pokucam. Red je ili bar kod nas takav običaj. Nalazio sam ljude gladne i promrzle, spavaju u slami umesto krevetima jer im je toplije, da ne poveruješ da smo u 21. veku. Mnogo sam želeo da se pomogne Marici Popadić. Čitaoci "Vesti" nadmašili su sva moja očekivanja i zato se nadam da ćemo zajedničkim snagama zbrinuti još nekog od ovih mučenika u mom kraju - rekao je Kuč novinarima Humanitarnog mosta i ne sluteći da će već narednog dana krenuti nova akcija, a on dobiti nove obaveze, jedine od kojih se nikada ne umori i koje mu donesu najviše radosti kad ih završi.
Cvijeta uvek nađe rešenje
Posle priče o sestrama Radetić, 70-godišnjoj Miroslavki i 68-godišnjoj Slobodanki, poslednjim nomadima na Pešteru, javila se naša humana čitateljka Cvijeta Hiršmaner iz Beča pitajući na koji način da pošalje 200 evra staricama. Ponovo smo u pomoć pozvali poštara Kuča i dobili odgovor:
- Naravno da ću izaći u susret gospođi Cvijeti, ali i svima drugima koji žele da pomognu Radetićima. Sestre su na planini Gliljevi sa svojim stadom, tu su prezimile, ali neće moći tako još dugo. Moraće se i one skrasiti pored starijeg brata Vlade u kolibi podno planine. Celo leto je pred nama da im popravimo i opremimo kolibu, ali i štale, nabavimo stočnu hranu da tu bar zimuju.
Tako je Cvijeta Hiršmaner postala prva donatorka sestara koje sustiže teret teškog rada i života, a oni koji žele da joj se pridruže priloge mogu da šalju poštaru Radoju Kuču, tel:++381 63 604 705.