KRKELJIĆ

Krkeljići su iz Lutova sela, u plemenu Bratonožićima i pripadaju jednoj njihovoj grani - bratstvu Lutovci koje broji oko 45 različitih porodica, dok je pet porodica ogranak Gogića. Svi potiču od pretka Gojka koji se, po predanju, u Brda (Staru Crnu Goru) doselio "od Pirota u Srbiji".

Od Gojka, zaključno sa početkom 20. veka, oni nabrajaju ove predstavnike generacija ("pasova"): Gojko-Nikola-Pipo-Mijajlo-Đurko-Milovan-Vuko-Joko-Manojlo-Jovan-Šaban-Nikola-Mićun-Stefan-Milun-Nikola. Lutovci su nastali od Đurkovih potomaka, a od Vukovog (unuk Đurkov) sina Pavića je nastala familija Krkelić, odnosno Krkeljić, današnjih petnaestak porodica.

Rodonačelnik im je bio Radoje sa nadimkom Krkelja koji je peti pas od Pavića. Svi Lutovci slave Sv. Arhanđela Mihaila, a "prislužuju" Sv. Petku ("jesenju"), 27. oktobra, ali i Ćirikov-dan, 27. jula. Neki od Lutovaca su prešli u Pipere, gde su imali još rođaka, tako da je i danas zemljište s obe strane Morače zajedničko sa bratstvenicima koji su ostali u Bratonožićima.
 

Odseljenih Lutovaca ima i u Vasojevićima. Tako oni žive u selu Dapsići i u vasojevićkom Zagorju, kao i u Polimlju (Ljaševići u Murini). Svi oni slave bratonožićku slavu - Sv. Nikolu i pamte svoje poreklo i pripadnost Bratonožićima. Nadimak Krkelja bi se mogao izvoditi od podrugljive reči za ješnog čoveka (od glagola krkati, a češki "krk" je grlo), ali ne smemo odbaciti ni mogućnost izvođenja od turskog broja 40 - pa bi to bio, u podsmešljivom smislu, izraz za 40-godišnjaka.

Stari Turci, kao nekad nomadski narod kod koga su ljudi rano postajali starci i predstavljali mlađima realan teret - imali su izreku "krk-kvrk", u kojoj je druga reč onomatopejski govorila o neumitnoj sudbini onih koji dođu u te godine.