Dečaka distrofičara izbacuju iz stana

Ovih dana, Dragan je dobio rešenje da se iseli iz stana. Nadležni su, ipak, odlučili da sačekaju do prvog aprila, kako bi otoplilo i Stevanovići našli rešenje za svoj problem.
 

- Uselio sam se pre šest meseci sa sinom Mirkom, koji je obolelo od distrofije mišića. Znao sam da je stan namenjen interno raseljenim licima, ali nisam imao drugog izbora, to je bio jedini način da moj sin bude bliži lekarima - kaže Dragan.
 

Porodični dom Stevanovića u planinskom selu Klisurica, u mahali na brdu, preko lokalne reke, udaljen je dva kilometra pešačenja po šumi do asfaltnog puta.
 

- Za mene to ne predstavlja nikakav problem, ali za Mirka to je nesavladiva prepreka na putu do lekara. Potrebna je pomoć troje, četvoro ljudi da bi ga odneli do puta - rezignirano kaže Dragan.

- A, kad zovem Hitnu pomoć, odgovaraju da oni nisu naša taksi služba.

Draganova supruga sa dvoje dece i dalje živi u Klisurici, jer u garsonjeri nema dovoljno mesta za sve.
 

- Ja ću spavati i na kamenu, ali molim da neko pomogne mom Mirku - kaže Dragan.
 

Centar za socijalni rad ne raspolaže stanovima za one kojima su potrebni, a na garsonjeru u koju se uselio nema pravo.
 

- Taj stan je namenjen interno raseljenim licima, a materijalnu pomoć ne dobija zato što je Draganova supruga zaposlena - napominje Svetlana Tašković iz Centra za socijalni rad.
 

Branimir Stojančić, član Gradskog veća, ističe da porodica Stevanović nije uputila zahtev za pomoć ni lokalnoj samoupravi ni Centru za socijalni rad.
 

- Dečak ima pravo na dnevni boravak, jednokratnu novčanu pomoć od dvadeset hiljada dinara i trenutnu pomoć - kaže Stojančić.
 

Od mesečnih primanja koja su oko 30.000 dinara, porodica Stevanović dve trećine izdvaja za Mirkove lekove i mesečne karte za sina i ćerku srednjoškolce.