Kosmet: Selo spalo na 25 staraca

- Bili smo "poslednja linija" odbrane doline Ibra, preživeli smo pakao tokom NATO bombardovanja i kasnije stalne nasrtaje najesktremnijih Albanaca sa Bajgore, dolazak Kfora, pretrese kuća, pretnje i šikaniranja...

Mislili smo da je najgore prošlo i da ćemo mirno i lepo živeti od poljoprivrede, stizala su nam i velika obećanja iz Leposavića i Beograda, ali ništa od obećanog nije ostvareno - priča Bogoljub Janićijević iz zaseoka Brzance gde više nema nijednog žitelja.

Ponesen praznim obećanjima, a posebno najavama da će se do Borčana graditi asfaltni put, u Brzancu sam sagradio kuću, a u centru sela, u bivšoj školi, otvorio prodavnicu. Oboje sam zaključao i otišao u Leposavić, jer se u bespuću nije moglo živeti. Otišli su još mnogi, u Borčanima više nema nikakve perspektive - kaže Janićijević.

"Komšije" sa Bajgore se primirile Dok su bili brojni, dok su pružali otpor i štitili svoje kuće i njive od nasrtaja "komšija" sa Bajgore, žitelji Borčana su stalno bili na meti ekstremnih Albanaca: pucali su na njihove domove, krali im stoku, sekli šumu... - Sad su se primirili, ne vrše nikakav pritisak, valjda vide da smo "ostavljeni i zaboravljeni" i da sami odlazimo, tužan sam zbog svega - ističe Tomislav Matić, žitelj Borčana.

Stari pomreše, mladi odlaze, Borčani i okolna sela ostaju pusti, ono što nikako nije uspevalo Albancima, koji su po svaku cenu želeli da nas oteraju, uspelo je pogrešnoj politici države Srbije i ljudima koji vode severni Kosmet.

Da je, kako nam je obećavano, samo asfaltiran put do Borčana, svi bi ostali, a i mnogi od ranije odseljenih bi se vratili - kaže starina Milan Petrović, koji naglašava da je u selu ostalo još samo 14 domaćinstava sa 25 žitelja, mahom staraca koji su na putu ili "za onaj svet" ili kod dece po centralnoj Srbiji.

Ostao sam sa majkom Ankom i sestrom Jasnom u selu, sestra je jednom nogom već u Kragujevcu, a i ja razmišljam o odlasku. Kako trenutno stoje stvari, za koju godinu ovde neće biti nijednog stanovnika - kaže Stanislav Dimitrijević, najmlađi žitelj "celog kraja" koji naglašava da je put ka Leposaviću, preko Sočanice, prohodan samo za traktore i da u bespuću nema ni najosnovnijih uslova za pristojan život.

- Bio sam ponosan na moje komšije sunarodnike, jer smo izdržali sve pritiske kada je bilo najteže.

Nismo se selili kada su svi odlazili sa Kosmeta, odbranili smo se u ratno vreme, a "rasusmo se" u miru, "bez puške i bez metka".

Ko će sada da čuva dolinu Ibra - pita se starina Vukajlo Simić, koji zbog bolesti mora uskoro sinovima u Beograd.

Odmah posle NATO bombardovanja, u Borčane se iz Kragujevca vratio Živadin Ilić, koji je, umesto u Zastavi, šansu za bolji život video u rodnom kraju, maloj farmi i stočarstvu.

- Izgleda da sam se prevario, ode narod, moraću najverovatnije i ja, potrudiću se da bar odem među poslednjima - ističe Živadin i naglašava da se, iako živi i radi u selu koje je "odsečeno od ostalog sveta, zaboravljeno i otpisano", još nada putu i boljem životu.

Nemoćna opština Opština Leposavić je prošle godine, uz pomoć Vlade Srbije, asfaltirala desetine kilometara seoskih puteva i ulica. Put ka Borčanima nije rađen, jer je reč o "skupom projektu" za koji opština nije imala para.   Predsednik opštine Branko Ninić (DS) na vlasti je kratko, pa nije imao prilike i vremena da daje obećanja žiteljima Borčana koji za svoju "propast" krive ranija opštinska rukovodstva. Ninić kaže da će se, dok god bude žitelja u Borčanima, zalagati za izgradnju puta i boriti za ovaj deo opštine.