Hag: Perišić reagovao kao noj

General Perišić, u to vreme načelnik GŠ VJ, optužen je u 13 tačaka za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, napada na nesrpske civile, progona i istrebljenja, u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-95. Te zločine, po optužnici, neposredno su počinile Vojska Republike Srpske (VRS) i Srpska vojska Krajine (SVK).

Komandna odgovornost

Sumirajući dokaze o navodu optužnice da je Perišić komandno odgovoran zato što svoje "potčinjene" iz VRS i SVK nije sprečio da čine zločine, niti kaznio počinioce, tužilac Harmon je rekao da je načelnik GŠ VJ u julu 1995. "reagovao kao noj" na prve vesti o masovnom ubistvu Muslimana u Srebrenici, koje mu je preneo Slobodan Milošević.

"Šta je Perišić uradio kada ga je Milošević obavestio o ubistvima i mogućoj Mladićevoj umešanosti? Evo šta je sam Perišić rekao o tome: 'Kada sam od Miloševića čuo o tom strašnom zločinu, nisam o tome hteo ništa da znam'... Perišić je reagovao kao noj i zabio je glavu u pesak", naznačio je tužilac Harmon.

Susret sa generalom Mladićem

Nekoliko dana kasnije, 18. jula 1995, Perišić je otišao u komandu VRS u Han Pijesku gde je razgovarao s generalom Mladićem, a taj susret ovekovečen je na fotografiji koju su tužioci prikazali u sudnici.

"Perišić ništa nije hteo da zna o zločinu, ali se istovremeno sastajao sa osobama koje su ga počinile", prokomentarisao je zastupnik optužbe.

Isti propust, po tužiocima, Perišić je učinio i posle raketnih napada na vojske RSK na Zagreb u maju 1995. u kojima je stradalo sedam civila, više od 200 građana je ranjeno.

“Perišić imao kontrolu nad svima“

Drugi deo današnjeg izlaganja, tužioci su posvetili sažimanju dokaza Perišićeve odgovornosti na osnovu tvrdnje da su VRS, SVK i VJ bile jedna oružana sila nad kojom je general Perišić imao kontrolu.

Tužilac Harmon naglasio je da je Perišić 1993. u Generalštabu Vojske Jugoslavije uspostavio posebne centre preko kojih su oficiri, municija i oružje upućivani u vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Pošto je preuzeo dužnost u avgustu te godine, u kritičnom trenutku za VRS, koja se suočavala sa odlaskom oficira i manjkom municije i oružja, Perišić je, po tužiocu Harmonu, na sednici Vrhovnog saveta odbrane SRJ zatražio da bude ovlašćen za upućivanje oružja, municije i oficira u armiju bosanskih Srba.

Svi oficiri pod istom kapom

Prethodno su mu zahtev za pomoć i izjednačavanje statusa oficira VRS, SVK i VJ uputili komandant VRS Ratko Mladić i predsednik RS Radovan Karadžić.

Tužilac Barni Tomas citirao je Perišićeve reči sa sednice VSO da se RS i RSK "ne mogu braniti bez naše pomoći, a ako se one ne odbrane i mi možemo biti ugroženi".

Na Perišićev predlog, VSO ga je ovlastio da pri GŠ VJ formira 30. i 40. kadrovski centar, koji su regulisali status i prava oficira VJ na službi u snagama bosanskih i krajiških Srba. Preko tih centara, oni su dobijali plate i pravo na penzije i stanove, naglasili su zastupnici optužbe.

Naredba Zorana Lilića

Predsednik SRJ i VSO Zoran Lilić potom je generalu Perišiću "naredio" da "30. i 40. kadrovskom centru upute oružje i municija", naglasio je tužilac Harmon.

Sam Perišić, po tužiocima, kazao je na sednici VSO da je formiranjem tih centara dobijeno "pravno pokriće" za pružanje pomoći snagama bosanskih i krajiških Srba. Perišić je imao poslednju reč u odlučivanju o tim isporukama.

Obim logističke podrške koju je VRS dobijala od VJ, tužilac Tomas je ilustrovao rečima generala Mladića na skupštini RS u decembru 1994. da je "42,7 odsto pešadijske municije" do tada stiglo iz SRJ.

Tužioci su citirali i Perišićeve reči, sa sednice VSO iz 1994, da je na službi u VRS i SVK u to vreme bilo 4.173 oficira i drugog osoblja i da je "to velika pomoć za njih".

U prvom delu završne reči, tužilac Harmon je jutros tvrdio da su zločini nad nesrbima u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu 1993-95 bili "predvidljiva posledica" državne politike tadašnje vlasti u Beogradu koja je bila "sprovođenja silom". Perišić je, po optužbi, bio "glavni vojni primenitelj te državne politike".