Sa fakulteta na njivu

Posle srednje Poljoprivredne škole u Gospiću, ovaj uzorni farmer upisao je Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstva u Zagrebu, ali su ga ratna događanja sa porodicom dovela u Apatin, gde i sada koristi znanja stečena na fakultetu.

TEŠKOM MUKOM DO PROFITA: Duško Korać ima farmu tovljenika i bikova

 

- Ovo mi je četvrti početak. Prvu farmu sam držao u Lici, drugu na nedaleko udaljenom kanalu od Prigrevice prema Staparu, treću u Apatinu, i najzad četvrtu sam sa pozajmljenih 7.000 evra formirao pre šest godina ovde u Svilojevu. Sada već mogu da ostvarim dobit, iako je cena tovljenika pala na svega 115 dinara.

Stoku hranim jeftinom i zdravom hranom, mlečnu neobrađenu surutku donosim iz mlekare u Staparu, a od lomljenih zrna pšenice i kukuruza hranim stoku - kaže Duško, još uvek ojađen što su mu zatvorili farmu u Apatinu, u koju je uložio velika sredstva od prodaje svinja i bikova.

- Mogla je opština da mi da hektar zemlje da izgradim farmu i stanem na svoje noge. Ali, niko nije razmišljao da smo mi iz Like doneli solidno stočarsko iskustvo koje bi bilo korisno u Vojvodini - objašnjava Korać, koji je od zajma uspeo da napravi farmu od 500 kvadrata, silose za 25 vagona hrane, obrađuje 25 jutara zemlje pod travom i detelinom, uz to je na zemljištu od 5,5 jutara zasadio mladu topolu i bagrem, od koje prirast očekuje za 15 do 25 godina.

Duško Korać

- Umeće je da danas poljoprivrednik, odnosno stočar preživi i ostvari dobiti. Ponekad mi se čini da je to mađioničarski posao.

Svakog jutra dovozim 2.200 litara neobrane surutke, vozim treber iz Apatinske pivare, repine rezance iz mlinova za bikove, lomljeno zrno pšenice i kukuruza iz mlinarskih otpada. Sve je to kvalitetna hrana za stoku.

Duži je ciklus prihrane, ali je meso koje prodajem Big bulu i "Matijeviću" vrhunskog kvaliteta - navodi Korać, dodajući da se takav kvalitet na Zapadu bolje i plaća.

Korać je samo jednom uzeo kredit od 12.000 evra, ali tvrdi da su kamate visoke i da paori ne treba da uzimaju bankarske zajmove ako žele da prosperiraju.

- Nijedna proizvodnja ne može da trpi kredit od 13 odsto kamate i naviše. Od sopstvenih prihoda širiću farmu za još 100 bikova i već sam obezbedio zemljište. Stoku sam lečim, što mi dodatno umanjuje troškove tova - veli Duško Korać koji je, kad je došao u izbeglištvo, prvo radio kao konobar, potom drvoseča, da bi se skrasio u poslu koji voli i ume da radi.