Svaki treći nasamareni "tata"
Da nikad nije kasno da se sazna ko je kome otac, a ko dete, govori i priča 80-godišnjeg čoveka, koji je testirao svoju 60-godišnju ćerku. I tek tada razotkrio višedecenijsku ženinu tajnu - tuđe dete izveo je na put.
"Trećina stranaka kod nas dolazi po rešenju suda, a preostali se testiraju po privatnom zahtevu. Kako se u poslednje vreme sudovi odlučuju da se odmah na početku parničnog postupka odradi veštačenje, čitava procedura značajno se skraćuje, a stranke brže dolaze do pravosnažne presude. Oko 70 odsto sudskih slučajeva su za utvrđivanje očinstva, dok ostatak odlazi na postupke u kojima se uloga oca osporava", priča doc. dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu.
Za razliku od suda, kako kaže dr Olivera Stojković, kod analiza koje se rade po privatnom zahtevu situacija je obrnuta. Tako sporni otac traži i osporavanje očinstva.
"Kada se tata 'traži' preko suda, stranke obavezno dolaze lično. Onda ih fotografišemo, uzimamo sve lične podatke, ali i pisanu saglasnost za testiranje. Uzorak za DNK uzima se sa unutrašnje strane obraza od deteta, majke i potencijalnog oca. U skoro 30 odsto slučajeva isključuje se očinstvo testiranih muškaraca. Dešavalo se da posle određenog vremena majka deteta dovede na očinstvo i drugog muškarca, a ponekad i trećeg", objašnjava dr Stojković.
Postoje i oni koji žele da test urade anonimno, ali takav test nema nikakvu vrednost pred sudom. Tako, neretko se dešava da ljudi sami donose briseve sluzokože usne duplje, opuške cigareta, četkice za zube, brijače ili kosu.
"Veliki broj uzoraka stiže nam poštom iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, ali i drugih zemalja", navodi dr Olivera Stojković.
Osim na Institutu, utvrđivanje očinstva radi se i na Biološkom fakultetu u Beogradu, Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu, ali i u pojedinim privatnim laboratorijama u Beogradu.
"Kod nas na Biološkom fakultetu godišnje se uradi oko 150 DNK testova. Analizu podjednako traže i muškarci i žene, i to iz čitave Srbije i okruženja", kaže prof. Dušanka Savić Pavićević, iz Centra za humanu i molekularnu biologiju.