Nemam sna zbog zločina nad Srbima

- I ranije sam znao da su kosovski Albanci upleteni u drogu i kriminal, međutim kada sam pre nekih mesec dana video šta se dogodilo sa Srbima u izbegličkom kampu Resnik, više nisam mogao da spavam. Osetio sam ogromnu odgovornost, pogotovo što je Norveška kao zemlja u kojoj sam rođen učestvovala u tim nedelima - objašnjava on.
 

Jeste li Vi učestvovali u NATO bombardovanju?

- Nisam, u to vreme sam bio u Norveškoj. U našoj zemlji je kao i u Srbiji obavezno da muškarci idu u vojsku, bio sam običan vojnik. Napredovao sam, a 2000. godine sam došao na Kosovo kao pripadnik Kfora i dobio čin majora.
 

Da li Vas je iznenadilo ono što ste tamo videli?

- Do dolaska na Kosmet radio sam kao novinar za Asošijeted pres i interesovale su me prilike na Balkanu. Kada sam jednom prilikom na Institutu za društvena istraživanja Ministarstva za spoljne poslove upoznao jednog naučnika sve mi je bilo jasno. Tada mi je on rekao da vlast na Kosovu drži mafija i da je to podneblje leglo organizovanog kriminala. Bio je protivnik bombardovanja. Kasnije sam shvatio zašto.
 

Zašto?

Video užas kod Podujeva Šta je najgore što ste na Kosovu doživeli?   - Ne mogu zaboraviti 16. februar 2001. godine, kada su albanski teroristi napali autobus Niš ekspresa kod Podujeva. Poginulo je 12 Srba, video sam tela, bilo je i dece. Sliku poginulog deteta nisam mogao da izbrišem iz glave, tada sam odlučio da napustim Kosovo i preselim se u Srbiju.

- Učinjena je velika nepravda Srbima. Na Kosovu smo imali zadatak da štitimo Srbe, a mi to nismo radili. Upoznao sam dosta ljudi iz Srbije koji su mi postali prijatelji i onda više nisam mogao da podnesem nepravdu. Danas, ne mogu ništa sem da se izvinim srpskom narodu zbog nedela mog naroda.
 

Šta Vam je najteže palo?

- Norveška je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, a iste godine promenila zakon i onemogućila izbeglicama azil. Nisam mogao da verujem kolika je to nepravda.
 

Imate li prijatelje među Srbima koji žive na Kosovu?

- Imam. Postao sam čak kum devojci koja je izbeglica iz Peći, a danas živi u Podgorici. Tamo su joj ostala dva stana i kuća. Bio sam sa njom tamo i bilo mi je žao što je tako zbog nepravde ostala bez ičega, bez ikakvih prava.
 

Da li Vam zameraju?

- Ne, vi ste bolji prijatelji od Norvežana. Topliji. Mi tamo imamo više para, ali se ne družimo. Problem je u višku para, jer svako sve gleda kroz pare. Ovde novac ljudima fali, ali su oni veseliji.
 

Je li to razlog što ste odlučili da se ne vraćate u Norvešku?

- Hoću da pomognem, i meni se dopadaju Srbi i život u Srbiji.
 

Žena sa dva "v"   Da li biste se eventualno oženili Srpkinjom?   - Žene su vam lepe i rado bih to uradio. U šali sa prijateljima kažem da to hoću ako nađem ženu sa dva "v" - da je verna i vredna.