Srba ima da nema

- Uoči popisa Srbija nije učinila dovoljno da se angažuje drugačije od svojih prethodnica SCG, SRJ i SFRJ, koje su se zagraničnim srpskim narodom bavile u najboljem slučaju politički pragmatično i uzgredno. Sa izuzetkom odnosa prema Republici Srpskoj, vlasti Srbije ne pridaju posebnu pažnju srpskom narodu koji živi u državama regiona. Sve je, čini se, prepušteno delovanju pojedinaca iz naših ustanova - upozorava Antić.
 

Na primerima Hrvatske i Crne Gore, gde su srpski politički lideri maksimalno angažovani na prosvećivanju sunarodnika, najbolje se vidi zašto ovaj popis smatraju "biti ili ne biti" za opstanak i očuvanje identiteta Srba.
 

U Hrvatskoj će popis biti održan od 1. do 28. aprila, a neće biti obuhvaćene osobe koje u Hrvatskoj imaju prebivalište odsutno duže od jedne godine. Ovo kao da je namenjeno srpskim izbeglicama, a neki smatraju da je to legalizacija etničkog čišćenja Srba.
 

Procena Beograda U Ministarstvu za dijasporu procenju da u regionu ima oko 2,1 milion Srba, što je više od četvrtine stanovništva Srbije. Najviše ih je u Republici Srpskoj - oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori živi po 200.000 srpskih državljana. Pocenjuje se da Srba u Makedoniji sada ima oko 50.000.

- Sva naša prava i naš položaj u društvu zavise od broja, da li nas ima pet ili 15 odsto. Zato je izuzetno važno da što više naših sunarodnika izađe i slobodno se izjasni o svojoj pripadnosti - kaže za "Vesti" zamenik predsednika Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Saša Milošević.
 

Predstavnici prognanih Srba koji sada žive u Srbiji više su nego skeptični.
 

- Hrvatska će sigurno učiniti sve da se Srbi ne popišu i tako će biti u potpunosti ostvarena politika Ante Pavelića i Franje Tuđmana, i to u vreme "evropskog" predsednika Ive Josipovića i uz aktivno učešće predstavnika Srba kao koalicionih partnera HDZ-a - upozorava Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske.

U Crnoj Gori, u kojoj popis treba da bude sproveden od 1. do 15. aprila, već nedeljama se vode javne polemike kome i zašto smetaju crnogorski građani koji se izjašnjavaju kao Srbi. U poslednjih 100 godina u Crnoj Gori nije bilo masovnijih seoba, ali rezultati popisa su se drastično menjali i predstavljaju, u stvari, sliku političkih kretanja na relaciji Crna Gora - Srbija.
 

Nestajanje U prilog etničkog čišćenja, prekrštavanja kao i straha da se izjasne da su pravoslavci, govori podatak iz Splita. U ovom gradu se 2001. samo devetoro građana izjasnilo da su pripadnici pravoslavne vere, a prema popisu iz 1991. bilo ih je 5.409.

Vlast priča o nerealnosti prethodnog popisa i najavljuje drastično "smanjenje" i broja Srba i broja onih koji govore srpski.
 

- To je fenomen koji ne srećemo nigde drugo - kaže za "Vesti" akademik Matija Bećković. - Ako bismo se zagledali u rezultate popisivanja, taj dijagram više liči na amplitude kakve elementarne nepogode nego na rezultate popisa. Takvog primera nema u Evropi. Procenat Srba u Crnoj Gori se menjao kao nigde drugo, kako se nije menjao procenat bilo kojeg drugog naroda u bilo kojoj drugoj državi. Broj stanovnika se nije menjao, a jedan narod se čas pojavljivao čas nestajao u istoj državi u istim granicama, a da se niko nikad nije upitao o čemu je reč - kaže Bećković.
 

On očekuje da se jednom pojavi neki Dik Marti koji će se pozabaviti i trgovinom imenom jednog naroda, jer je i takva trgovina nedopustiva po evropskim normama.

- Zato mi vodimo kampanju za oslobađanje od straha, da se građani slobodno izjasne o verskom i nacionalnom identitetu. Vlast čini sve da procenat Crnogoraca bude preko 50 odsto i da budu većinski narod - kaže Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta.
 

Najveća primedba odnosi se na to što su popisni listići štampani isključivo latinicom. Zbog toga će SNS insistirati da se odštampaju i ćirilicom, jer su ta dva pisma ravnopravna po Ustavu.
 

- Na taj način poništavaju i naš jezički identitet. Nećemo priznati popis ako se obrasci ne odštampaju i ćirilicom - upozorava Vuksanović.
 

I dok režimskim medijima ne smeta što je Tivat preplavljen bilbordima sa nedvosmislenom porukom pred popis: "Hrvati smo, govorimo hrvatski", ali se agitovanje srpskih organizacija tretira kao da su dirigovane iz Beograda, sa namerom da se podrije mlada crnogorska država.
 

Bošnjaci neće prebrojavanje

Popisa u BiH ove godine neće biti, ako je suditi po trenutnom odnosu snaga. Zato su vlasti Republike Srpske odlučile da ne čekaju nego da sprovedu popis samo na teritoriji ovog entiteta.

- Mi se pripremamo za slučaj da bude pokušaja da se osujeti dogovor o popisu stanovništva na nivou BiH. Ako Bošnjaci i dalje budu pravili probleme onda će RS sprovesti popis na svojoj teritoriji - kaže visoki funkcioner vladajućeg SNSD-a Dušanka Majkić.

Osim što je postao obaveza čije ispunjenje traži Evropska unija, oko popisa u Bosni i Hercegovini se odavno lome politička koplja i prepliću nacionalni i politički interesi.
 

Sredinom prošle godine političari u BiH su bili blizu dogovora, ali onda je zapelo na dve stvari. Prva se tiče formiranja vlasti u BiH na osnovu popisa, a druga je u vezi sa nacionalnim i verskim izjašnjavanjem.
 

Bošnjačke partije se zalažu da ako se popis i sprovede ove godine vlast u ovoj zemlji i u narednim godinama bude formirana na osnovu popisa iz 1991. godine. Srpska strana to ne prihvata.

Osim toga, Bošnjaci traže da se iz popisnih upitnika izbace odredbe o nacionalnom i verskom izjašnjavanju građana, dok je RS kategorički protiv toga insistirajući da on bude pokazatelj koliko predstavnika tri konstitutivna naroda živi u zemlji.