Srpski privrednici beže iz zemlje

Pokazalo se da poreska stopa, relativno niska u regionu, nije dovoljna da privuče strance u Srbiju, pa su ministri odlučili da im živim novcem plaćaju da otvore neko radno mesto u našoj zemlji.

Država se suočava sa potencijalnom katastrofom jer se prema zvaničnim podacima, beleži odliv kapitala u sektorima proizvodnje tekstila, grafike, trgovine, drvne industrije, hemijske industrije, farmacije.
 

 

Preduzeća iz inostranstva biraju neke povoljnije destinacije, a ovdašnji trgovci i proizvođači se sve radije odlučuju za preseljenje u Kazahstan, Indiju, Kinu, Bugarsku, Rumuniju, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Makedoniju, umesto da njihov novac ostane u Srbiji i bude uložen u proizvodnju, trgovinu i otvaranje novih radnih mesta.

Dažbine udaviše ekonomiju Iz Unije poslodavaca kažu da to što Srbija ima povoljnu stopu PDV-a od 18 odsto i porez na dobit koji je deset procenata ne znače mnogo u poređenju sa drugim opterećenjima, počevši od poreza i doprinosa na zarade, preko zastarelih i teško održivih obaveza poslodavaca iz Zakona o radu i kolektivnih ugovora, brojnih komunalnih i administrativnih taksi, različitih dažbina i nameta koji su višestruko veći nego u zemljama u okruženju. - Primera radi prosečno srpsko malo i srednje preduzeće ima ukupno 38 izdvajanja mesečno, a otkad je uvedena ekološka taksa 39, a u Austriji ima svega 16 ovakvih obaveza - kaže Dragoljub Rađić iz Unije poslodavaca.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da zbog nepovoljnih uslova poslovanja već tri godine veliki broj domaćih firmi iz raznih grana privrede odlazi iz zemlje.

- Poznat je primer Preciziona iz Čačka, koji je najveći deo proizvodnje izmestio u Kinu, a i veliki trgovinski centri vodećih domaćih kompanija sve više se otvaraju po Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori. Na taj način dragoceni kapital odlazi iz Srbije, a država ne čini ništa da naše privrednike stimuliše da ulože u matičnu zemlju - kaže Rajić.

Posebno su na udaru tekstilci. Nagli skok cene pamuka na svetskoj berzi, siva ekonomija, pad kupovne moći stanovništva i nemogućnost naplate potraživanja skoro da su dovele do zatvaranja većine od oko 150 tekstilnih firmi u Arilju i okolnim mestima.

Samo u prethodnom mesecu u "malom Mančesteru", kako mnogi zovu tekstilni centar Balkana, zatvoreno je 20 firmi i bez posla je ostalo više od 200 tekstilnih radnika. Vlasnik tekstilnog preduzeća Mirko Bogićević iz Arilja kaže da je krajem februara i početkom marta zatvorio pet maloprodajnih objekata i otpustio 12 radnika.

- Skok cene pamuka i ekonomska kriza zaustavile su najveći deo proizvodnje. Kupovna moć stanovništva je na takvom nivou da imamo situacije da nam je dnevni pazar u prodajnom objektu u Čačku svega pet evra - kaže Bogićević.

U blokadi 40.000 preduzeća Srpski privrednici listom ocenjuju da će mere Vlade Srbije za reprogramiranje dugova preduzeća samo odložiti rešenje problema i da bi umesto toga trebalo uraditi strukturne i poreske reforme. Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knezević ocenjuje da je privreda Srbije u katastrofalnoj situaciji jer je 80 odsto preduzeća u jednoj vrsti finansijskog problema. - Ravno 18.200 preduzeća ove godine trebalo bi da ode u stečaj, jer su u blokadi duže od dve godine, a 40.000 preduzeća je trenutno u nekoj vrsti kratkoročne ili dugoročne blokade manje od dve godine - rekao je Knežević, vlasnik tekstilne kompanije Modus.

I Milutin Bojović, vlasnik tekstilne firme Amibo, kaže da svi u Arilju osećaju posledice skoka cena pamuka, krize i pogotovo, nebrige države. Milutin Stefanović iz Udruženja preduzetnika Arilja, ukazuje da se tekstilci osim povećanja cene pamuka na svetskom tržištu, najviše bore protiv sive ekonomije.

- Ono što najviše smeta i koči rad ozbiljnih firmi jeste rad na crno, nelegalni uvoz. Imamo situaciju da su privrednici koji posluju legalno pod stalnim udarom države. Brojne inspekcije radi punjenja državnog budžeta uporno njih kontrolišu i kažnjavaju. Sa druge strane, siva ekonomija raste, a nju niko ne kontroliše - kaže Stefanović.

Prema rečima Milana Kneževića, čelnika Asocijacije malih i srednjih preduzeća u Srbiji, danas se u zemlji ne može naći sektor u koji je moguće uložiti novac i zaraditi!
- Nije čudno onda što ljudi smanjuju broj radnika, premeštaju proizvodnju - kaže Knežević.

Prazni džepovi Samo su zarade u Albaniji manje nego zarade u Srbiji i kupovna moć građana pala je za skoro 30 odsto u odnosu na 2008. godinu. To su posledice loše strukture privrede i zavisnosti od uvoza kroz koji se svake godine odlije od sedam do osam milijardi evra više nego što u Srbiju dođe od izvoza. Izvoz učestvuje sa skromnih 20 odsto u društvenom proizvodu Srbije, a kod srednje razvijenih zemalja taj procenat kreće se od 44 do 50 odsto.