Kako je Zmaj zavoleo Horacija

U tome ne bi bilo mnogo toga neobičnog, pošto su se učeni ljudi 19. veka vremena često bavili raznovrsnim zanimanjima, da sam Zmaj u svom latinskom kolegi po peru nije video dosta zajedničkog.

Pre svega, prevodeći Horacija, prevodio je pesnika koji je, kao i on, imao dosta iskustva u preovlađivanju razuma nad osećanjima.
 

Daleke 1911. godine dr Đorđe Dera u Letopisu Matice srpske pohvalio se da se znameniti pesnik prevođenjem Horacija pozabavio na njegovu inicijativu. Naime, dr Dera, kao profesor klasične filologije, nameravao je da o Horaciju napiše studiju. A da bi ga kao pesnika prikazao što potpunije, bili su mu potrebni njegovi stihovi na srpskom jeziku, pa se za uslugu obratio Zmaju.

Odbio ponudu rimskog cara Kvint Horacije Flak rođen je poslednjih decenija pre nove ere kao sin roba, ali se učenošću i pesničkim genijem uspeo do vrha rimskog društva. Dok je još bio siromašan i nepoznat, radio je kao pisar u kvesturi, a na glas je došao pevajući o ljubavima i prijateljstvima. Prelomni trenutak bio je kada ga je prijatelj pesnik Vergilije upoznao sa Mecenom, moćnim zaštitnikom umetnika, a ovaj sa samim Oktavijanom Avgustom. Ipak, zalažući se za život u zlatnoj sredini, Horacije je odbio ponudu rimskog cara da mu bude sekretar. Nastojao je da zadrži svoju pesničku, duhovnu, mislilačku samostalnost. Najvažnija Horacijeva dela su "Epode", "Satire", "Ode" i "Poslanice". Ističe se i čuvenom poslanicom "O pesničkom umeću", na kojoj su se vekovima odgajali Evropljani koji bi se latili pera.

On se, međutim, isprva ustezao, ali je ipak, u pismu 9. novembra 1900. godine, poslao dr Deri prevod ode "Melpomeni". Pismom od 13. novembra zatražio od Zmaja prevod druge dve Horacijeve pesme. Sedam dana kasnije Zmaj je poslao i te dva prevoda, zahtevajući najstrožu anonimnost.
 

Ode koje je preveo Zmaj spadaju među najlepše i najpoznatije, te ih je dr Đorđe Dera zato i izabrao kao najdostojnije da ukrase delo o Horaciju.

Poznati filolog Julije Cezar Skaliger reći će da je oda Melpomeni, kako se izrazio, "slađa od ambrozije i nektara", rekavši pri tom kako bi više voleo da je pesnik koji je napisao takve pesme no kralj od Aragonije.

Stevan Josifović, saradnik "Srpskog književnog glasnika", baveći se Zmajem kao prevodiocem, primetiće kako je treća prevedena oda "Bandusija" uvek izazivala dopadanje svojom lepotom i ljupkošću, dok je oda Lidiji prevodiocu sigurno zadala mnogo glavobolja.

- Nije bilo lako prevesti takve pesme - zaključuje Josifović. - Naročito pri prevodu ode Lidiji, usled njene umetničke kompozicije, vanredne elegancije i finoće nijansi u izrazu originala, teškoće za prevodioca osobito postaju velike, gotovo nesavladive. I doista, prevod ode Lidiji zaostaje za ostalim prevodima. Pri prevodu te ode primećuje se, pre svega, odsustvo svakog metra, tj. pesničkog ritma.

Josifović, u tekstu objavljenom u "Srpskom književnom glasniku" 1929. godine, naglašava kako bi bolje bilo da je Zmaj tu odu preveo u metru srpske narodne poezije. Zmaj i sam u pismu dr Deri kaže da taj prevod "nema određenog metra, to bi se samo moglo zvati ritmička proza". Stevan Josifović konstatuje da su u Zmajevim prevodima Horacija greške neznatne i da ih je manje no u drugim prevodima ovog pesnika. Horacijeve ode Zmaj je prevodio prema grčkom originalu.

- Na svaki način, pak, za ove se prevode bar ne može reći da je Zmaj, kao što je govorio Skerlić, "izostavljao i dodavao po volji izokrećući često ne samo smisao pojednih strofa, no i duh celog komada" - podvlači u "Srpskom književnom glasniku" Stevan Josifović.

Za decu i narod Rođen 1833. u uglednoj novosadskoj porodici, Jovan Jovanović Zmaj je studirao prava u Pešti, Pragu i Beču. Književno i političko obrazovanje duguje pesniku Branku Radičeviću, vođi prečanskih Srba Svetozaru Miletiću i filologu Đuri Jakšiću, koje je upoznao u Beču. U Novom Sadu je 1860. postao službenik magistrata i oženio se svojom velikom ljubavi Ružom Ličanin. Napustivši državnu službu, pokrenuo je časopis "Javor", pa satirične listove "Komarac" i "Zmaj", čiji je naslov igra rečima 3. maj, dan kada je održana srpska skupština 1848. Odatle je dobio i nadimak. Po završenim studijama medicine, otvorio je lekarsku praksu u Novom Sadu. Porodična ljubav, potom tragedija, kada su mu umrla deca i supruga, nadahnuli su ga da napiše najbolje zbirke pesama "Đulići" i "Đulići uveoci". Skoro četvrt veka je izdavao "Neven", najbolji srpski dečji list svih vremena.