Odluka o Šešeljevoj slobodi 4. maja
Lider Srpske radikalne stranke je, početkom marta, zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je zahtevao i da pretresno veće donese odluku da mu bude isplaćena odšteta od 10 miliona evra za "više od osam godina" koje je "bezrazložno" i "bez ikakvog
Šešeljevo suđenje gotovo za dva meseca
Šef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, Zoran Krasić, izjavio je pre nekoliko dana da očekuje odluku tribunala po pravilima suda najkasnije za dva meseca i da se suđenje lideru radikala bliži kraju. |
pravnog osnova" proveo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Tužioci su, odgovarajući na zahtev optuženog, tvrdili da su izveli dovoljno dokaza o Šešeljevoj krivici po svim tačkama optužnice, uključujući i za optužbu da je "govorom mržnje" direktno počinio zločine nad nesrbima u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Šešelj je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka. Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane. Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog
neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.