Kosovo ostaje tamo gde mu je mesto

''Ne mogu nas naterati da živimo u nezavisnom Kosovu i da prihvatimo nezavisnost koja je plaćena ljudskim organima i trgovinom drogom'', izjavio je na mitingu predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić.

On je kazao da cilj NATO bombardovanja naše zemlje pre 12. godina nije bila zaštita ljudskih prava već rasparčavanje Srbije.

Rektor Prištinskog univerziteta Zdravko Vitošević izjavio je da su Srbi žrtve etničkog nasilja na Kosovu i Metohiji nakon ulaska NATO-a u pokrajinu i apelovao je na očuvanje srpskih institucija na Kosovu.

On je naglasio da su srpske institucije u pokrajini garant očuvanja srpskog identiteta i zatražio od međunarodne zajednice da ne uspostavlja granice na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova.

Na protestu je govorio i predsednik Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić koji je kazao da postoje planovi da 18. aprila predstavnici međunarodne zajednice oličeni u nekoliko ambasada u Prištini otvore kosovski sud u severnom delu Mitrovice.

"Nećemo to dozvoliti, tu može biti samo sud koji radi po zakonima Republike Srbije. Granica ispod koje nećemo preći je Rezolucija 1244 Saveta bezbdenosti UN. Molba međunarodnoj zajednici je da 18. aprila ne preduzima ništa na silu, jer će biti sprečen ulazak u zgradu. Ne želimo nasilje već dogovor'', rekao je Kabašić.

Na protestu su govorili i predstavnici studenata i privrednika sa severa Kosova koji su poručili da žele očuvanje srpskih institucija na Kosovu i da neće plaćati dažbine tzv. državi Kosovo.

Prema policijskim podacima na mitingu je bilo oko 4.500 građana iz četiri opštine sa severa Kosova.

Na ovom skupu moglo se videti mnoštvo srpskih zastava i parole na kojima je pisalo: "Nećemo kosovske sudove", "Ne damo Kosovo", "Nećemo granicu sa Srbijom" "Eulex vrati se kući" "Kriminalci su u Prištini" i sl.

Nakon protesta gradjani su u koloni sa transparentom "Sećanje na NATO agresiju" prošetali do zgrade Okružnog suda koju su obezbeđivale snage Eulex policije.
Pre toga predstavnici lokalne samouprave, udruženja boraca i kosovskomitrovičkog Okruga, povodom dvanaestogodišnjice NATO bombardovanja, položili su vence na spomenik "Istine" u Kosovskoj Mitrovici.

Načelnik kosovskomitrovičkog Okruga Radenko Nedeljković rekao je da ne smemo zaboraviti na žrtve bombardovanja i da svi koji su dali živote na Kosovu i Metohiji obavezuju da se odlučno borimo da opstanemo na ovom prostoru.

''Žrtve bombardovanja obavezuju nas da se borimo da Kosovo i Metohiju sačuvamo tamo gde mu je mesto u sastavu Republike Srbije'', dodao je Nedeljković.

Nestalima dati status palih boraca

Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu zatražilo je danas od državnih institucija da sudbina nestalih bude državni problem broj jedan u nastavku dijaloga sa Prištinom.

Verica Tomanović

Predsednik udruženja Verica Tomanović je na konferenciji za novinare, posvećenoj izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, rekla da porodice nestalih traže da im se prizna status porodica palih boraca, jer one to i jesu.

Tomanović je podsetila da je na osnovu Martijevog Izveštaja u PSSE, ogromnom većinom izglasana Rezolucija kojom se od medjunarodne zajednice traži da bez oklevanja rasvetli ovaj slučaj.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović je istakao da će u okviru dijaloga Beograda i Prištine tema kidnapovanih, iako dosta teška, zauzeti veoma značajno mesto.

"Spremnost Beograda postoji, naš zahtev je jasno definisan", rekao je on, ukazujući da za početak rešavanja tog pitanja ipak treba da postoji i saglasnost druge strane.

Odalović je dodao da veruje da će se pitanje nestalih brzo naći na dnevnom redu dijaloga sa Prištinom i da će druga strana dati neophodne informacije.

Kako je naglasio, potrebno je da se dobiju i podaci "ad hoc" timova Haškog tribunala, koji su 1999. bili na Kosovu u potrazi za masovnim grobnicama i iskopavali ih, da se sazna šta su pronašli, koliko tela su identifikovali, koliko je i gde sahranjeno.

Zamenik tužioca za ratne zločine zadužen za Kosovo Miroljub Vitorović je, govoreći o mogućnosti da se pokrenu procesi posle objavljivanja izveštaja Martija, ukazao da je najveći problem na Kosovu zaštita svedoka kidnapovanja Srba i trgovine ljudskim organima.

"Bez zaštite ljudi koji su odlučili da progovore nećemo nigde otići. To budi sve one sumnje u pravosuđe Kosova, Euleksa, Albanije, da li su, pored ovoliko ubijenih svedoka, oni u stanju to da urade. Da su u stanju, uradili bi", konstatovao je on.

Vitorović je rekao da će zato Tužilaštvo Srbije za ratne zločine držati u tajnosti imena svedoka sve dok ne budu uvereni da oni mogu biti zaštićeni na pravi način.

Nataša Šćepanović

Predsednica Udruženja kidnapovanih i ubijenih na KiM Nataša Šćepanović.je izavila:

"Niko nikada dosad nije učinio toliko za ove žrtve, koliko su učinili Savet Evrope i specijalni izvestilac Dik Marti."

Ona je podsetila da su porodice žrtava još pre ratnih sukoba, od maja 1989. godine, uzaludno prijavljivale svim medjunarodnim institucijama i organizacijama da su oteti civili i zarobljenici odvođeni u tajne zatvore takozvane OVK na tritoriji Albanije.

"Svedoke smo ohrabrivali godinama da na desetine puta daju izjave nadležnima i govore istinu o tome", kazala je Šćepanović, ali je medjunarodna politika bila takva da je nije bilo briga za srpske žrtve.

Ona je podsetila da je Albanija pružila vojnu pomoć, vojne baze, finansijsku i političku podršku takozvanoj OVK, da je učestvovala u njenom opremanju i obučavanju, kao i da su se na teritoriji ove susedne zemlje nalazili "tajni zatvori, logori i masovne grobnice".

Ukazavši da je to napisano u Martijevom izveštaju, Šćepanović je istakla da je "Albanija kao učesnica oružanog sukoba, dužna da primeni medjunarodno pravo" i dozvoli istragu na svojoj teritoriji.

"I ne samo to, Albanija je dužna i da nadoknadi svu moralnu i materijalnu štetu porodicama nedužnih žrtava", kazala je ona i navela da su medju njima gradjani razne nacije i vere, kao i strani državljani.

Prema njenim rečima, porodice žrtava strepe da će i ovaj izveštaj o stradanju Srba, Roma, Aškalija i Albanaca lojlanih Srbiji, kojima su u logorima OVK vadjeni organi radi trgovine, ostati mrtvo slovo na papiru.

"Bojimo se da nijedna medjunarodna institucija neće imati snage i volje da prihvati i do kraja dovede misiju sprovođenja potpune i nepristrasne istrage", kazala je Šćepanović.

Zauzevši se za formiranje nezavisne medjunarodne Komisije za istragu o trgovini ljudskim organima, ona je naglasila da su udruženja porodica otetih i nestalin spremna da pomognu da dodje do dokaza i svedoka kako bi se utvrdila istina, a zločinci priveli pravdi.