Danas 12 godina od NATO agresije

Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike položili su venac kod spomenika deci

stradaloj u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, u Tašmajdanskom parku u Beogradu.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Miro Čavaljuga rekao je da podsećanje na decu koja su poginula u NATO bombardovanju pre 11 godina, predstavlja poruku da mora biti urađeno sve da se nikad više ne dogodi da žrtve budu deca.

"Verovatno ne postoji ništa gore u jednom ratu od toga da ginu civili, a najgore od svega je kad stradaju deca", rekao je Čavaljuga.

 

Cveće kod spomenika "Zašto?"

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predstavnici Radio-televizije Srbije (RTS) odali su počast radnicima RTS-a stradalim u bombardovanju 23. aprila 1999. godine, i položili cveće kod spomenika "Zašto?" u Aberdarevoj ulici.

U noći između 22. i 23. aprila, tokom NATO bombardovanja pogođena je zgrada RTS, a poginulo je 16 zaposlenih te kuće.

Majka jednog od stradalih Žanka Stojanović izjavila je da roditelji i rodbina žrtava 12 godina "žive u istom bolu i istoj muci, jer traže istinu i da krivci budu procesuirani". Ona je kazala da su porodice stradalih pre tri meseca dobile obećanje specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da će biti pozvani na razgovor, ali da do danas taj sastanak nije zakazan.

Prema njenim rečima, porodice stradalih traže da se pokrene novi postupak protiv Ministarstva odbrane, jer zaposleni RTS-a nisu na vreme bili evakuisani iz zgrade.

"To je zavaravanje da je RTS bio civilni cilj. To je bio vojni cilj, oni su bili vojnici, sa određenom vojnom poštom i prema tome, Ministarstvo odbrane je imalo određenu ingerenciju i zato se i krije iza floskule 'vojna tajna'", rekla je Stojanović.

Porodice stradalih radnika RTS-a povodom godišnjice početka NATO intervencije uručile su gradonačelniku Beograda knjigu "Tišina u Aberdarevoj", o bombardovanju RTS-a.

Šutanovac položio venac u Vranju

Polaganjem venaca i cveća na spomenik žrtvama u Vranju je danas obeležena 12-ta godišnjica NATO bombardovanja SRJ.

Na centralnom gradskom trgu venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije položio je ministar Dragan Šutanovac u pratnji generala Mladena Ćirkovića i brigadnog generala MIlosava Simovića.

Vence su, takođe, položile porodice nastradalih vojnika policajaca i civila, zatim Budimir Mihajlović načelnik Pčinjskog okruga, Miroljub Stojčić gradonačelnik Vranja, kao i predstavnici policije i Bezbednosno informativne agencije.

Za 78 dana NATO bombardovanja u sedam opština Pčinjskog okruga bilo je 62 žrtve od kojih je 34 civila.

Na 78 različitih ciljeva NATO bombarderi su ispalili preko 1100 projktila.

Dačić i Antić odali počast poginulim pripadnicima vojske

Na brdu Straževica kod Beograda danas su poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije u NATO bombardovanju, članovi porodica i prijatelji, predstravnici vojske i republičke i gradske vlasti odali počast polaganjem venaca i cveća.

Vence na spomenik položili su i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, istakavši da je obaveza svih da čuvaju uspomenu na žrtve bombardovanja i sve one koji su dali živote za slobodu Srbije.

Dačić je naglasio da "moramo čuvati uspomenu na sve one koji su dali živote za našu slobodu", navodeći da "sve žrtve za vreme bombardovanju su bile nevine žrtve ratova, bez obzira da li su bili civili vojnici ili policajci".

"Obaveza je svih nas koji se nalazimo u državnim organima i u političkim strankama da čuvamo uspomenu i sećanje na sve one koji su dali ono najvrednije što su imali - svoje živote za odbranu zemlje i naroda", rekao je on.

Dačić, koji je predsednik Socijalističke partije Srbije, podsetio je da od 1999. godine u ime SPS-a polaže venac na Straževicu kao simbolu stradanja u bombardovanja, čije posledice su i danas teške.

Antić je istakao da danas Beograd i Beograđani odaju počast svim nevinim žrtvama NATO agresije, koja je pogodila našu zemlju pre 12 godina.

"Moramo da iskažemo i na ovom mestu ogromnu želju i energiju koju ćemo upotrebiti u budućnosti da naša zemlje nikada više ne bude ugrožena", rekao je Antić.

Prema njegovim rečima, "moramo čuvati sećanje na nevine žrtve NAT0 bombardovanja, kao i na sve one koji su dali živote za slobodu Beograda i Srbije".

Počast nastradalim vojnicima i pacijentima u KBC "Dr Dragiša Mišović"

Gradski arhitekta Dejan Vasović položio je danas venac na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC "Dr Dragiša Mišović", koji su poginuli prilikom NATO bombardovanja.

U raketnom napadu snaga NATO-a, 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, poginuli su vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Veljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije i porodica nastradalih, kao i učesnici trke za mir "Rađanje novog života", koju je organizovao Atletski klub "Maraton mira - Vidovdan 99", navodi se u saopštenju iz Gradske uprave.

 

Pomen i u Herceg Novom U crkvi Vaznesenja Gospodnjeg na Toploj u Herceg Novom održan je pomen žrtvama NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Pomen je, u prisustvu velikog broja građana, predstavnika opštine Herceg Novi i poslanika SNP u Parlamentu CG Obrada Gojkovića, služio protojerej stavrofor Rade Bubanja. ''Molimo se za nedužne žrtve Alijanse koja je našu zemlju bobmardovala 1999. godine. Ista ta Alijansa i danas baca bombe po drugim zemljama, ubija nedužan narod, ne poštujući čovjeka kao najsvetije biće koje je Bog stvorio na zemlji, rekao je otac Bubanja. U hramovima Srpske pravoslavne crkve u Herceg Novom svakog 24. marta održavaju se pomeni žrtvama bombardovanja, a prethode im molebani 17. marta na kojima se, uz čelnike opštine i tradicionalno veliki broj građana, upućuju molitve Gospodu za spas Srba na Kosovu i Metohiji za koje se, takođe, permanentno prikuplja pomoć.

Pomen žrtvama NATO u Gračanici

Episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije služio je u Gračanici sa sveštenstvom pomen žrtvama bombardovanja 1999. godine. "Setimo se tog stravičnog trenutka kada su stradali i vojnici i policajci i naši braća i sestre, nevine žrtve na ovim prostorima, pa i svuda po zemlji srpskoj. Kada su sa neba padale bombe i sejale smrt na ovim prostorima", rekao je episkop okupljenima na pomenu kod Časnog krsta.

Vladika Teodosije je ocenio da je taj krst u Gračanici simbol Hristovog stradanja, ali i svih nevinih žrtava.

"Ovaj krst, na ovom mestu, svedok je svih žrtava rata koje su nevino postradale bez obzira na to ko su oni bili i kojima je oduzet život ovde na zemlji. Ali, ovaj krst isto tako sobom nagoveštava i novi život, vaskrsenje. Gospod je posle krsta vaskrsao i nama otvorio put vaskrsenja u večni život u carstvu nebeskom", rekao je on.

Prema njegovim rečima, žrtava se treba sećati, ali se život i dela predaka moraju nastaviti.

"Da živimo na ovim prostorima i da sačuvamo svoje ime, svoj jezik i svoju veru, da sve to sačuvamo radi ovih žrtava koji su svoj život dali zato što su bili jednog imena, jedne vere i što su se tada našli nasuprot onih koji su sejali smrt. Neka danasnji dan bude naše
sećanje na žrtve", rekao je on.

"Ovaj prostor je nama Bog dao. Na ovom prostoru su živeli naši očevi, naši dedovi i ovaj prostor treba da zadržimo za sebe. Ako tako budemo činili onda ćemo zaista dati najveću poštu žrtvama bezumnog rata i žrtvama bezumnog bombardovanja", rekao je episkop raško-prizrenski.

Položeni venci na spomenik u Parku prijateljstva

Na spomenik "Večna vatra" u Parku prijateljstva na Novom Beogradu danas su položeni venci i odata pošta svim žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine.

Sa komemorativnog skupa, kome je prisustvovalo oko 200 građana, upućen je apel vlastima da upale "večnu vatru" na spomeniku, u slavu branilaca otadžbine i izgrade trajni spomenik "žrtvama NATO agresije".

"Imamo moralno pravo i dužnost, bez obzira na teškoće, da se borimo protiv prekrajanja istorije i zaborava, za istinu, suverenitet i slobodu otadžbine", rekao je general Luka Kastratović.

 

Poslanici: NATO pogrešio Većina predstavnika parlamentarnih stranaka složila se danas, na 12-tu godišnjicu bombardovanja SRJ, da je to bio pogrešan potez NATO, suprotan principima međunarodnog prava, ali su izneli različita mišljenja o eventualnom ulasku Srbije u tu alijansu. Iz DS su poručili da ulazak Srbije u NATO trenutno nije tema, niti politika vlade i skupštinske većine, sa čime su se složili poslanici PUPS-a i JS, SPO smatra da je budućnost Srbije vezana za NATO, dok se SRS oštro protivi bilo kakvom približavanju tom savezu. Šefica poslaničke grupe ''Za evropsku Srbiju'' Nada Kolundžija rekla je da ulazak Srbije u NATO savez nije državna politika vlade, niti skupštinske većine, da to nije tema i da se zemlja ne nalazi u procesu koji bi mogao da se zove priključenje toj alijansi. Ona je kazala da je Partnerstvo za mir, čiji je i Rusija član, dovoljan okvir za saradnju Srbije i NATO-a. Kolundžija smatra da je odluka o bombardovanju SRJ 1999. godine bila pogrešna procena i loš potez, da je to civilizacijski korak unazad i da ciljevi nikada ne mogu biti ostvareni na taj način. Napadom na tadašnju Jugoslaviju, prema mišljenju šefa poslaničke grupe PUPS-a Mome Čolakovića, učinjen je zločin nad zemljom i narodom, koji se ne sme zaboraviti i zbog koga će neko kad tad morati da odgovara. Čolaković smatra da se ipak ne može praviti paralela sa situacijom u Libiji, jer je Savet bezdebnosti UN doneo takvu odluku, dok u slučaju SRJ ona nije postojala. Prilikom eventualnog odlučivanja o ulasku Srbije u NATO, Čolaković je rekao da treba voditi računa o tome kakve to opasnosti nosi i za Srbiju i za njenog strateškog partnera Rusiju. Bombardovanje SRJ pre 12 godina poslanik JS Petar Petrović ocenio je kao ''sramno'' i grubo kršenje međunarodnog prava i naveo da bi mnogi zbog toga trebalo da se stide i sete nedužnih žrtava. On smatra da problemi u svetu, pa tako i u Libiji, ne treba da se rešavaju bombama, već razgovorom. Poslanik SPO Aleksandar Jugović je ukazao da su Evropa i svet podeljeni po pitanju rešavanja kriza u svetu, ali da je civilizacijski i budući put Srbije vezan za zapad i da je zemlji mesto u NATO savezu. On je naveo da poseta ruskog premijera ne sme opredeliti Srbiju tako da se ona odrekne evro-atlanskog puta, kao i da Srbija sa svima, pa i Rusijom treba da ima dobre odnose. Radikali su pak naveli da Srbija ne treba nikada da uđe u NATO, već da pitanje svoje bezbednosti rešava saradnjom sa organizacijom država koektivne bezbednosti, koju predvodi Rusija. Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Martinović je rekao da je bombardovanje SRJ bilo suprotno elementarnim principima međunarodnog prava, zločin protiv mira i čovečnosti i da Srbija i zbog toga ne bi trebalo da uđe u NATO. Prema mišljenju Martinovića, sličan scenario se odvija i u Libiji, jer se i tamo najpre krenulo sa ''satanizacijom režima'', a onda i sa bombardovanjem naroda.

 

 

Odluka o napadu na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije "Saveznička snaga" američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. NATO bombardovanje SRJ, poznato i kao akcija "Milosrdni anđeo“, trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Kao obrazloženje za vojnu akciju protiv SRJ navedeno je da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji. Neposredan povod za akciju bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea o rešenju krize na Kosovu i Metohiji, u martu 1999. godine.