Državni neprijatelj 60 godina

Čačanka Zlata Todosijević doživela je posle šest decenija da sa njenog imena bude skinuta etiketa državnog neprijatelja. Okružni sud u Čačku je nedavno ovu 86-godišnjakinju rehabilitovao kao žrtvu političkog progona. Zlata je posle oslobođenja zbog pomaganja četnicima osuđena na ukupno 22 godine robije.

Rođena je u Brđanima, selu između Čačka i Gornjeg Milanovca u familiji Bradonjić. Rat je dočekala kao 15-godišnja devojčica koja posle smrti majke Seline sa starijom sestrom Živanom brinula o domaćinstvu i troje mlađe braće. Otac Miloš, solunski ratnik, sazidao je kuću uz glavni put, pa je u ratnom vihoru njihov dom vazda bio na meti nezvanih gostiju.

"Na početku rata bilo je svejedno da li ćeš otići u četnike ili partizane, jer su se i jedni i drugi borili protiv okupatora. Naša kuća izlazila je u susret svakoj vojsci koja nam je zakucala na vrata. Dešavalo se da samo što nahranimo i ispratimo partizane, iznenada u avliju banu četnici, pa sve ispočetka, hrani, oblači, povijaj rane", seća se Zlata.

Odmetnik u podrumu

Seća se i da su posleratne godine bile teške. Čačanskim krajem harali su odmetnici koje su tadašnje vlasti hapsile i ubijale, a svako ko im je pomagao sebi bi potpisao smrtnu presudu.

"Jedne noći 1947. godine na vrata naše kuće u Brđanima banuo je odmetnik za kojim su vlasti tragale. Bio je naoružan do zuba, kao ranjeni vuk, spreman na sve i tražio je prenoćište. Poznavali smo ga. On je prvu godinu proveo u partizanima, a kasnije je otišao u četnike. Kod nas u podrumu proveo je tri dana, hranili smo ga i krili, nismo imali kud. Vest o tome da krijemo četnika brzo je stigla do vlasti u Čačku. Našu kuću su opkolili, a odmetnik je aktivirao ručnu bombu, legao na nju i tako sebi presudio".

Nikada ne može da zaboravi prizor kada su kada su tom prilikom njenog oca pretukli, pogazili ordenje iz Prvog svetskog rata i odveli u vojnom kamionu. U drugom kamionu bile su ona i njena sestra Živana. Oca je poslednji put videla kada su ih zajedno izveli pred čačanski sud.

"Živanu je tada islednik prebio, vezao joj ruke žicom i nazivao je pogrdnim imenima. Kada sam pokušala da je branim, šutnuo me je u stomak. Odlično je znao da je naša porodica pomagala i partizanima, ali nije imao milosti. Rekao mi je: 'Za prvo vam hvala, a za drugo ode glava'", kaže Zlata koja je za ovo delo osuđena na 10, a njena starija sestra na 12 godina robije.

Noći u samici

Posle četiri godine provedene u najzloglasnijim kazamatima u Požarevcu i Lonjskom polju u Hrvatskoj pomilovana je na Dan republike 1951. godine. Ali njena sloboda nije bila dugog veka. Tek što je stigla u Brđane saznala je da je u onaj isti podrum njen mlađi brat, dok je ona bila na robiji, sklonio odmetnika iz susednih Konjevića. Bradonjiće su tada bliski rođaci potkazali pripadnicima Udbe koji su odmah došli u njihovo dvorište. Istog časa se begunac ubio pucajući sebi u usta.

Radila po savesti "Kada sam po drugi put izlazila iz zatvora, pitali su me da li ću ponovo napraviti istu grešku. Tada sam rekla da ću činiti kako mi savest nalaže. Nisam ni krala ni ubijala i danas bi svakom pomogla ko je nepravedno gonjen od vlasti, sevap je to", kaže Zora Todosijević.

Zlata je u želji da sačuva porodicu svu krivicu preuzela na sebe. Ovoga puta je osuđena na 12 godina zatvora i pet godina gubitka građanskog prava. U to vreme politički osuđenici bili su retkost po srpskim zatvorima (jer su bili na Golom otoku).

Mislila je da drugi put neće preživeti brutalnost stražara. Najteže su joj bile noći u samici gde su je smeštali kada se bunila zbog surovosti prema osuđenicama. Na sreću, opet je pomilovana posle pet godina zatočeništva.

O sudbini Zlate Todosijević objavljena je knjiga "Tetka Zlata", autora Nenada Jaćovića, koji je zabeležio potresnu ispovest žene koja zbog žiga izdaje nikada nije uspela da se zaposli u Čačku. Na mašini za šivenje marke "singer" prepravljala je stare kapute i od njih pravila moderne jakne. Danas u naselju Jezdinsko polje živi od 10.000 dinara penzije koju je nasledila od supruga.

Dugogodišnja hraniteljka     Zlata sa unukom   Zlata kaže da je imala sreću da život provede u braku o kome žene mogu samo da sanjaju. Međutim, sa njenim Momirom, koji je preminuo pre devet godina, nije imala poroda. Ova Čačanka i njen suprug su podarili ljubav brojnim mališanima kojima su bili hranitelji. Sa Zlatom je ostala Mila koja se udala i ima troje dece. Zlata ih voli kao rođene unuke.