ANDIĆ

Ipak, našli smo da S. Nakićenović za Andiće u selu Turić kod Knina kaže da su poreklom iz Banata i da su se ovde naselili u 17. veku. S početka 20. veka bilo ih je devet kuća, a slave Aranđelovdan.

Osim u Turiću, Andići su u Hrvatskoj (bez podataka o nacionalnosti i veroispovesti), zabeleženi i u Benkovcu, Polači i Uzdolju kod Knina, Kutovima kod Orahovice, Lukaču (Virovitica), Vrijeski Donjoj kod Daruvara, Radosavcima (Podravska Slatina), Virovitici i Zagrebu. Najbrojniji su bili u Uzdolju - 109 osoba u 20 kuća, pred poslednja ratna zbivanja krajem 20. veka. Sa nešto izmenjenim prezimenom, kao Andi i Andić, ima ih u Rijeci - po jedna porodica. Upravo to nas je uputilo na dalji trag ove porodice.

Naime, u Temišvaru smo pronašli kujundžiju cincarskog porekla Kostu Andonovića. Ovo prezime je svakako nastalo od pretka imenom Andon, a ono od grčko-latinskog Antonius. Stariji, izvorniji oblik je bio spomenuto prezime Andi odnosno Andić i Andić, a prošireniji Andonović.

U novomakedonskom i bugarskom to prezime glasi Andonov i Andono(v)ski. U ostalim srpskim krajevima ime se izgovaralo i izgovara kao Antonije i Anton, pa hipokoristik Anta (žensko Antonija), a izvedena prezimana Antić, Antonović i Antonijević.

Andići su svakako nastali od Andija na šta, na jednoj strani, ukazuje njihovo tradicionalno zanimanje - kalajdžijski zanat (mada su bili i majstori za zlato), a kalajdžije su se naseljavale po celoj Habzburškoj monarhiji, ali naročito u srednjoj Bosni i Dalmaciji. Na drugoj strani, na to upućuju i razne krsne slave jer su im one bile relativno novije, to jest - u straom zavičaju su, pod grčkim i bugarskim uticajem, slavili imendane.

U čakovačkom arhivu postoji trag o nekom Kosti Andonoviću i uopšte nije isključeno da je to onaj Andononović koga smo našli ranije u Temišvaru.