Libija - prirodno blago

S obzirom na površinu, Libija ima vrlo mali broj stanovnika, a od ukupno 5,7 miliona, a njih 1,7 živi u glavnom gradu Tripoliju.

Ime "Libija” potiče od jednog od starih libijskih plemena - Libo, a nastala je od neverovatnog miksa različitih civilizacija koje su živele na ovom prostoru tokom istorije, a gde se nalaze ostaci i tragovi drevnih rimskih, grčkih i feničanskih gradova, kao što su Sajren, Leptis Magna, Sabrata, Girca, Ptolemas i Apolonija, i drugih gradova koji su zauzimali oko 2000 kilometara dugu obalu Mediterana.

Vizantijski sjaj ih je zatim zamenio, ali svaki od gradova je ostao mesto gde možete videti tragove bogate prošlosti, spomenike i ruševine. U južnom kraju zemlje, drevni centri karavana sa kamilama Germa, Murcuk i Gadames na severozapadu koji ostaje svedok drevne sofisticirane civilizacije u Sahari.

U Libiji se susreću istorije, kontinenti i drevna carstva. Ovde možete videti najlepše pustinjske pejzaže. Sahara zahvata preko 90 % zemlje, a površine pod peskom su veličine manjih evropskih zemalja, dok su očaravajući gradovi oaze Gadames i Gat sa karavanima nekada bili pokazatelj bogatstva Afrike.

Jezera sa palmama izgledaju kao fatamorgana okružena pustinjskim dinama u srcu pustinje. U Libiji postoje i neaktivni vulkani kao što su Vav al-Namus, gde crni pesak okružuje raznobojna jezera. Ako zađete dublje u pustinju možete videti Jebel Akazus, jednu od najlepših svetskih otvorenih galerija praistorijske kamene umetnosti.

Turistička sezona u Libiji počinje u oktobru, a završava se u aprilu, kada je prosečna temperatura od 0 do 10, u februaru je od 10 do 15, a u martu i aprilu 15 do 25 stepeni.

Tripoli

Od kada su 2004. godine UN nacije ukinule sankcije Libiji, Tripoli je postala veoma tražena destinacija - i za odmor i za rad. Glavni grad Libije je za mnoge neotkriveni dragulj, a nudi izvanredne ostatke rimske istorije, sa dodirom Medine i prelepom kolonijalnom arhitekturom. Svaki deo Tripolija odaje utisak nekog perioda istorije.

Ovde možete u muzejima videti fantastične rimske mozaike, uličice kao lavirint i Otomanske spomenike, što zadržava tradicionalni karakter grada. Elegantnu kolonijalnu oblastcentra grada, izgradili su Italijani, a to je uglavnom mesto gde radi, hrani se i kupuje lokalno stanovništvo, iako većina ljudi živi u modernim razvijenim delovima daleko od centra.

Grad oživljava u satima zalaska sunca kada porodice šetaju pored obale ili na Zelenom trgu, ili pak idu da se provozaju i u to vreme može doći do saobraćajnih gužvi. Do 11 časova uveče grad ponovo utihne.

Ekonomija

Libija ima njaveće zalihe nafte u Africi (prate je Nigerija i Alžir). Početkom 1980-ih, ova zemlja je bila jedna od najbogatijih država na svetu, s BDP-om po glavi stanovnika puno većim od mnogih zapadnih razvijenih zemalja. Gorivo je jeftino, a niko u zemlji ne plaća gas. Za par evra možete se voziti više dana.

Pronalaženje značajnih naftnih rezervi 1959. i prihodi koji su usledili od prodajte omogućili su da je jedna od najsiromašnijih nacija na svetu postane veoma bogata država. Iako je nafta drastično unapredila finansije Vlade, nezadovoljstvo je nastalo zbog preterane koncentracije u rukama kralja Idrisa i nacionalne elite.

Nezadovoljstvo je raslo zajedeno sa pojavom naserizma i arapskog nacionalizma u severnoj Africi i Bliskom Istoku. Od 1969. godine nalazišta nafte su nacionalizovana, a pre toga su bila u vlasništvu Sjedinjenih Država i Britanije.