Svi ruski državnici u Beogradu
Putin je tada, posle razgovora sa aktuelnim predsednikom tadašnje SR Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, konstatovao da je nastupilo izvesno oživljavanje u ekonomskim odnosima, a da stabilnosti u regionu preti ozbiljna opasnost - pre svega nacionalni, verski ekstremizam i netrpeljivost, čiji je izvor na Kosovu.
Zadatak međunarodne zajednice je ispunjavanje Rezolucije 1.244 SB UN, rekao je tada Putin, koji je prilikom boravka u Srbiji posetio i ruski vojni kontingent u okviru Međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu. Tom prilikom Putin je istakao i značaj uvažavanja suvereniteta i teritorijalne celovitosti Jugoslavije, a kao drugi prioritetni zadatak Rusije, naveo je učvršćivanje ruskog ekonomskog prisustva.
U funkciji šefa države Srbiju je potom posetio i Dmitrij Medvedev 20. oktobra 2009, što je bila njegova prva poseta Srbiji nakon što je u maju 2008. stupio na dužnost.
Predsednik Srbije Boris Tadić i Medvedev konstatovali su tada da su politički i ekonomski odnosi dve države u usponu, a ruski predsednik je rekao da dve zemlje grade strateško partnerstvo i obećao da će Moskva snažno podržavati stav Srbije o Kosovu i evropskim integracijama.
Poseta Medvedeva bila je na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda od nemačke okupacije, je obeležena potpisivanjem više međudržavnih sporazuma.
Medvedev je prethodno u Beogradu boravio 25. februara 2008. ali tada kao vicepremijer, predsednik borda direktora energetskog ruskog giganta "Gasproma" i kandidat za šefa ruske države na predsedničkim izborima. Njegova poseta bila je vezana i za realizaciju međuvladinog sporazuma o izgradnji gasovoda "Južni tok", a nakon toga, u Moskvi su 25. januara 2009. Rusija i Srbija zaključile strateški sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa.
Beograd su do tada pre dvojice ruskih predsednika posetila trojica lidera bivšeg Sovjetskog Saveza.
Poslednji lider SSSR-a, generalni sekretar CK KPSS Mihail Gorbačov, Beograd je posetio marta 1988, prvi put od kako je bio izabran na tu funkciju marta 1985. godine, na poziv Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ.
Prilikom boravka Gorbačova usvojena je Jugoslovensko-sovjetska deklaracija, a autor „glasnosti" i „perestrojke" obišao je Ljubljanu, boravio u Dubrovniku i posetio nekoliko preduzeća u Beogradu.
To je bila prva poseta visokog sovjetskog partijskog lidera SRFJ posle 1976. godine, kada je u poseti boravio predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Leonid Brežnjev, ne računajući njegov dolazak na sahranu tadašnjeg lidera Jugoslavije Josipa Broza Tita, maja 1980.
Brežnjev je pre imenovanja za generalnog sekretara boravio u Jugoslaviji od 24. septembra do 4. oktobra 1962, a kao partijski i državni lider osim od 15. do 17. novembra 1976. u poseti je boravio još dva puta - od 22. do 25. septembra 1966 i od 22. do 25. septembra 1971. godine.
Pre njega, u posetu SFRJ dolazio je radi normalizacije odnosa bivši prvi čovek partije i predsednik Saveta ministara SSSR-a Nikita Hruščov 26. maja 1955. godine a potom i od 20. do 30. avgusta 1963. godine.
Diplomatski odnosi sa Rusijom traju od 1838, pri čemu su diplomatski odnosi izmedju Jugoslavije i SSSR-a uspostavljeni 24. juna 1940. Jugoslavija je priznala Rusku Federaciju decembra 1991. godine odlukom Predsedništva SFRJ o priznavanju bivših republika SSSR-a.
Republika Srbija i Ruska Federacija priznaju kontinuitet svih medjudržavnih dokumenata, sklopljenih izmedju dve zemlje, a ugovorno-pravnu osnovu čini oko 50 sporazuma izmedju Srbije, odnosno SCG i RF i veći broj ugovora između dve zemlje po osnovu sukcesije.