Karolina bezbrižna bez Fejsbuka
- Kad bolje razmislim, vratila bih se u detinjstvo na nekoliko sati, da se malo odmorim. Rođena sam u porodici Svetlane, inženjera tehnologije i Blagoja, lekara anesteziologa, kao prvo dete. Odmalena sam bila vrlo poslušna i poprilično stidljiva i povučena. Moja mama kaže da joj je nekad bilo žao koliko sam bila mirna. Kada bi rekla da sednem i da je sačekam, ostajala sam na istom mestu i ne bih se pomerila ni centimetar dok se ona ne vrati, pa makar prošla dva sata. Moja sestra Aleksandra rodila se kada sam imala dve i po godine. Detinjstvo je u to vreme bilo jednostavnije bez interneta, bez Fejsbuka, samo igrice koje bismo smislile u dvorištu ili na ulici. Sve devojčice bile su slično obučene, imale smo najobičnije lutke, samo su srećnice imale barbike - priseća se Karolina Gočeva.
Makedonska pevačica kaže da je od malih nogu pevala.
- Prvo sam pevala kod kuće, pa onda i na priredbama koje je organizovao Pionirski dom, čiji sam bila član. Još od tada sam maštala da budem pevačica, ali nisu me ozbiljno shvatali zato što je to, zajedno s balerinom, lekarkom i učiteljicom, jedno od njajčešćih zanimanja na listi želja svih devojčica. Ipak mama me je upisala u muzičku školu, pa sam uporedo sa osnovnom završila i nižu muzičku školu. U osnovnoj školi desile su se i prve tajne simpatije. U drugom ili trećem razredu bila sam zaljubljena u Borisa Novkovića. Imala sam sve njegove postere, ploče i padala u nesvest kad je bio na televiziji.