Arheološka mafija (1): Kradljivci blaga preorali Srbiju
Internet je prepun stranica za onlajn prodaju koje nude amfore, rimske novčiće, antičku grnčariju... Vredne iskopine se izvoze iz zemlje, najčešće autobusima preko Austrije i Nemačke.
Zatim odlaze u gotovo sve zapadnoevropske zemlje. Završavaju kod trgovaca ili antikvara, koji preko svojih aukcijskih kuća dolaze do bogatih kolekcionara. Nemački arheolozi procenjuju da je na stotine hiljada novčića iz rimskog vremena i drugih predmeta iz arheoloških nalazišta Srbije, zemalja zapadnog Balkana i istočne Evrope ilegalno prodato u raznim državama.
Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju Univerziteta u Frankfurtu, upozorio je pre tri godine da je posle Iraka Srbija druga zemlja na svetu po krađi arheološkog blaga. Tome na put može da stane samo država.
Najveća arheološka nalazišta Srbije
|
Arheološka mafija na ovim prostorima doživela je procvat krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pojavljuju detektori za metal, a pravi procvat arheološke pljačke vezuje se za devedesete godine.
Otad su na najvećem udaru arheološka nalazišta na jugu Srbije, a zatim u istočnoj Srbiji i Vojvodini. Na udaru nisu samo Viminacijum, Šarkamen ili Caričin grad, već su laka meta i muzeji.
Dr Ivana Popović, arheolog i šef antičkog projekta u Arheološkom institutu Beograd, tvrdi da skoro nema muzeja u Srbiji koji nije poharan.
- Naši muzeji su slabo obezbeđeni. Pogotovo muzeji koji su vezani za velike arheološke lokalitete. Retko koji ima čuvare 24 sata. Zato svaki vredan predmet treba publikovati, i to na srpskom i engleskom jeziku. To umnogome olakšava posao carinicima i policiji u svetu - kaže dr Ivana Popović.
Milorad Đorđević, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, kaže da je njihova zbirka kradena nekoliko puta.
- Opljačkani smo nekoliko puta, odneto je 500 antičkih predmeta, zlatnog nakita sa Viminacijuma, zlatnog i srebrnog novca... Mnogo toga je urađeno da se zaštitimo. Uveli smo video nadzor, protivprovalnu zaštitu, alarmne uređaje, tačno se zna ko drži ključeve izložbenih vitrina i depoa, tako da smo onemogućili i krađu iznutra, jer se u srpskim muzejima i to događa. Moram da pomenem nevladinu organizaciju ''Blago'', koja se bavi zaštitom nacionalne kulturne baštine, a koja je svojevremeno Muzeju poklonila 130.000 dinara za postavljenje sigurnosnih vrata. Kad se ima para i volje, sve se može - kaže Đorđević.
I u Vojvodini vlada haos. Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici nema odgovarajuće obezbeđenje, pa se krađe često događaju. Pavle Popović, kustos ovog muzeja, kaže da pljačka arheološkog blaga predstavlja odličan biznis pred kojim je zakon nemoćan ili zatvara oči.
- U svom radnom veku doživeo sam i preživeo pet velikih pljački Muzeja Srema. Nećete mi verovati, ali pljačkali su ga ljudi koji su u početku bili spoljni saradnici. Poslednji put muzej je opljačkao čovek od koga je muzej otkupio vrednu numizmatičku zbirku. Odležao je dve godine i sada je glavni diler u Sremskoj Mitrovici. Na sreću, carinici i pogranična policija sve više pažnje obraćaju na pokušaje šverca arheoloških predmeta. U razgovoru sa policajcima na granici sa Hrvatskom saznao sam da je prošle godine sprečeno desetak pokušaja šverca - kaže Popović.
Dok vlasti sve to gledaju širom zatvorenih očiju, srpske verzije Indijane Džonsa buše, kopaju i oru preko ulica, trgova i nekadašnjih rimskih utvrđenja. Bagerima, specijalnim traktorima i plugovima prekopavaju teren. Predmeti koje pokupe su nekada su veoma vredni, ali je mnogo veća šteta kad se preore čitav kulturni sloj. Bukvalno melju nepokretne ostatke gradova, grobnice, kupatila, pozorišta...
Ni komšijski tragači za blagom ne zaostaju, niti posustaju. U hrvatskom delu Jadrana godišnje se zabeleži najmanje 1,5 miliona zarona, a mnoge ronioce ne zanimaju podmorske lepote, već potopljeni brodovi, amfore i nakit iz davnih vremena. Te iste amfore onda prodaju za siću. Na hrvatskom internet tržištu početna cena za jednu amforu je jedna kuna, dok 7-10 primeraka rimskog ili vizantijskog novca košta najviše 200 kuna (nešto manje od 30 evra).
Srpski arheolozi kažu da u Srbiji danas svako selo koje se nalazi u blizini nekog lokaliteta ima detektor metala, a negde ih ima i skoro svaka kuća. Čitava priča ide toliko daleko da seljaci prestaju da obrađuju svoje njive, jer im je isplativije da ih prekopavaju tražeći ostatke antičke civilizacije.
Interesantno je da ima kuća koje poseduju čak kataloge rimskog novca. Često se dešava da arheolozi kopaju danju, a sakupljači noću. U nekim delovima Srbije omiljeni metod pretraživanja terena divljih kopača je miniranje. Često su naoružani, ne iz straha od arheologa, već od konkurencije.
Svi arheološki predmeti koji se zaplene na carini donose se u Narodni muzej na ekspertizu. Od materijalne vrednosti zavisi visina kazne koju šverceri dobijaju, a tu se već krije uobičajen srpski problem. Dr Ivana Popović kaže da komad zlatnog nakita može materijalno da vredi 50 evra, a po svom istorijskom značaju i do 10.000 evra!
Domaćim švercerima se sudi po materijalnoj vrednosti predmeta i kazne su gotovo uvek uslovne. Zato ne čudi što na leskovačkoj pijaci mogu da se nađu dva džaka puna kamenčića rimskog mozaika ili da se kao reprezentativni primerak Metropoliten muzeja u Njujorku pojavi srebrna kopča iz vremena seobe naroda, koja je ukradena iz Arheološkog instituta u Beogradu osamdesetih godina.
Sutra čitajte: Arheološka mafija (2): Lopovi porušili neolitske kuće