Mesec pravi klimatski haos na Zemlji

Blizina Meseca je najverovatnije jedan od uzroka zemljotresa i cunamija u Japanu

Fenomen u astronomiji poznat kao perigej, koji ćemo moći da posmatramo golim okom, izaziva posebno podozrenje i strepnju seizmologa nakon zemljotresa i cunamija koji su 11. marta odmotali "klupko nesreće" u Japanu i otvorili pitanje: šta i ko je sledeći na udaru prirodnih katastrofa?

Cunami od 23 metra

Cunami koji je posle zemljotresa razorio severoistok Japana bio je visok najmanje 23 metra, pokazala je japanska studija koju je danas objavio dnevnik "Jomiuri".

Institut za istraživanje luka i aerodroma zabeležio je ovaj podatak kod mesta Ofunato u prefekturi Ivate, gde je talas visine 23 metra doslovno zbrisao cele gradove, navodi japanski dnevnik. Najviši talasi cunamija u istoriji, visoki 38,2 metra, pogodili su Japan posle razornog zemljotresa 1896. godine, podseća AFP.

Jedan od zvaničnika ovog instituta rekao je, međutim, da s obzirom na to da 1896. duž obala nisu postojali nasipi, poslednji cunami je verovatno najjači koji je ikad pogodio Japan.

Studija je sprovedena uz pomoć globalnog pozicionog sistema GPS i mernih instrumenata, a detaljniji podaci biće prikupljeni posle analize fotografija iz vazduha.

U prilog pretpostavkama dela naučnika da bi približavanje Meseca moglo da poremeti klimatske uslove na Zemlji, izazove potrese tla i vulkanske aktivnosti uklapa se i činjenica da su se mesečevi perigeji 1955, 1974, 1992. i 2005. godine poklopili sa ekstremnim nevremenima.

Podsećanja radi, samo pre šest godina u cunamiju u Indoneziji je stradalo stotine hiljada ljudi, a 1974. godine ciklon "Trejsi" je razorio australijski grad Darvin.
Da slika puta Zemlje i Zemljana ne bude samo "crna" kao ovih dana "Zemlja izlazećeg sunca", pobrinula se druga struja svetskih astronoma koji tvrde da ne postoji dokaz da je ovaj fenomen najava katastrofe.

Optužujući kolege i javnost za sklonost "teorijama zavere", oni očekuju da se promene usled blizine Meseca odnose samo na bezopasna odstupanja nivoa oseke i plime.

U uobičajenim okolnostima Mesec je udaljan od zemlje 378.195 kilometara od naše planete, a tokom perigeja očekuje se da bude do 14 odsto veći i oko 30 procenata svetliji.

Sutrašnju "lepotu i opasnost velikog i sjajnog Meseca" prokomentarisao je za beogradske medije Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" koji smatra da se sutra neće dogoditi "ništa neobično".

"Radi se samo o uobičajenoj pojavi kada je Mesec u najbližoj tački putanje na svom putu oko Zemlje i takav ritam kretanja neće ništa značajno promeniti", objašnjava Otašević, priključujući se struji "naučnika-optimista".

Tvrdnje o "uobičajenosti pojave" astronom je potkrepio i mišljenjem da neće biti ni izrazitijih promena u izgledu Meseca posmatranog okom Zemljana.

Kategorično odbacujući navode stručnjaka koji prognoziraju posledice perigeja na klimatske uslove, Otašević je poručio da svi koji tvrde suprotno "nisu naučnici".