Albanci traže odštetu za "Trepču"

Rudnik je sada faktički podeljen na dva dela - severni srpski i južni albanski - a u srpskom delu preduzeća tvrde da nisu upoznati da pomenuta Kancelarija za pravna pitanja uopšte i postoji, javljaju beogradski mediji.

Kancelarija za pravna pitanja nekadašnjeg metalurškog giganta iz Kosovske Mitrovice je Vrhovnom sudu Kosova podnela tužbu protiv Srbije za navodne gubitke u toj kompaniji od 1990. do 1999. godine, piše prištinski sajt "Telegrafi", a prenosi balkanski sajt enerdžiobserver.com (energyobserver.com).

U albanskom delu "Trepče" smatraju da je Srbija kriva za gubitke u "Trepči" od 887.167.525 dolara, tokom devet godina pod prinudnim merama.

Šef kabineta generalnog direktora kombinata "Trepča" Ljubomir Marić kaže da su pretpostavke da je albanski menadžment pokrenuo ovaj postupak i da je bitno naglasiti da to nije uradila srpska pravna služba.

"Mislim da sve ovo ima za cilj da se pravnim sredstvima izdejstvuju neki politički ciljevi", tvrdi Marić i dodaje da ne može da precizira dalje pravne korake srpske uprave dok ne dobije poziv od suda i ne vidi sa kakvom argumentacijom raspolaže albanski menadžment.

"Mi tvrdimo da je situacija obrnuta i da je srpska strana ta koja je oštećena u svemu ovome i da treba nešto da potražuje", zaključio je Marić.

U srpskom delu "Trepče" sada je na platnom spisku oko 3.000 ljudi, od kojih je, međutim, samo trećina angažovana na konkretnim poslovima.

 

Trepču čerupa ko stigne

Sudbina najvećeg industrijskog i rudnog kompleksa u Evropi, kombinata "Trepča“, koji se prostire u južnoj srpskoj pokrajni, još uvek je neizvesna.

Celokupnom imovinom "Trepče jug“ sada upravlja tzv. Kosovska poverilačka agencija koja sve može samoinicijativno da rasproda.

Stavljanjem „Trepče“ pod kontrolu UNMIK-a i Kfor-a otpočela je priprema terena da se na kratkoročnom planu ovaj srpski gigant uništi, a da se na dugoročnom planu totalno preotme od Srbije. Imovina „Trepče“ se prodaje po bagatelnim cenama i arči na sve moguće načine, ali o tome nadležni organi u Srbiji ćute.

Podsećanja radi, "Trepču“ su još 14. avgusta 2000. godine, u ranim jutarnjim časovima, oko 900 pripadnika Kfor-a opkolili, a potom i blokirali rad ovog kompleksa u Zvečanu. Pod izgovorom da se "Trepča“ u svom radu nije pridržavala "ekoloških standarda“, u akciji okupacije su učestvovali britanski, francuski, danski i pakistanski vojnici Kfor-a.

Prvo je izvršen upad u topionicu olova u kojoj su pretežno bili zaposleni Srbi, a zatim je oko 150 vojnika Engleskog kraljevskog puka upalo u trepčin hotel "Zvečan“. Nakon preuzimanja industrijskog kruga, izvršen upad u upravnu zgradu "Trepče“.

Istog jutra je UNMIK policija izvršila upad u zvečanski Radio "S“, prekinula program i oduzela opremu za emitovanje radijskog programa. Inače, ovo je bio jedini, lokalni servis informisanja na Srpskom jeziku, a njegovo zatvaranje je naredio Sajmon Hejzlok, tadašnji UNMIK-ov komesar za medije.

Bernar Kušner, tadašnji šef UNMIK-a, je godinu dana pre upada u "Trepču“, tačnije 25. jula 1999. godine, doneo uredbu kojom "UNMIK ima nadležnost nad pokretnom i nepokretnom imovinom (uključujući bankovne račune), i svakom drugom imovinom koja je vlasništvo, ili je registrovana u ime Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije, a koja se nalazi na teritoriji Kosova“.

Po preuzimanju "Trepče“, UNMIK je formirao administrativno telo pod nazivom "Trepča Kosovo under UNMIK administration“, koje je potom preuzelo ingerencije nad upravljanjem sredstvima preduzeća (aktiva), dok ih pasiva uopšte nije interesovala (akcijski kapital, obaveze prema dobaljačima, bankama, fondovima, fiskalne obaveze).

Funkcionalna podela kombinata je izvršena na dva dela i to: "Trepča-UNMIK-jug“ (direktor Nazmi Mikulovici) i "Trepča-UNMIK-sever“ (direktor Jovanom Dimkić). Nakon toga, skoro svi materijalno finansijski tokovi su vršeni preko novopostavljenog menadžmenta ("Trepča-UNMIK“).