KARAKAŠ

Prezime je, nesumnjivo, nastalo po nadimku nekog pretka, od turske reči karakaš - crna obrva. Kao primer, "Rječnik turcizama" navodi narodnu pesmu "O, đevojko karakašli, Na plotu ti jagluk našli" (jagluk je duguljasta ukrasna maramica, izvezena zlatom u jednom uglu).

Među srpskim prezimenima u Bosni, po pravoslavnom šematizmu Mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za 1882. godinu, Karakaši, sa jednom jedinom slavom - Đurđevdan, zabeleženi su u parohijama Bihać i Hrgar (Bihać), Kukulje i Stapari (Gradiška), Palanka (Sanski Most) i Prkosi (Petrovac).

U Pounju, u selu Založje, na padinama Grmeča prema bihaćkoj dolini, ima Karakaša sa slavom Nikoljdan za koje se kaže da su poreklom od Bjelajskog polja, u istoj oblasti, ali da su se tamo prezivali Vučković. Karakaša sa slavom Đurđevdan ima i u Bravskom polju.

B E S P L A T N O Istražite svoje poreklo Poštovani posetioci sajta, Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom. Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu.

Vučkovići su veoma značajna porodica u Bosanskom Petrovcu, jer je Filip Vučković, otac čuvenog Gavre Vučkovića, u njemu prvi zasnovao srpsko naselje i pozvao trgovačke porodice iz Sarajeva i Banjaluke - Đuriće, Vujičiće, Jankoviće, Kovačeviće - da se tu nasele. Do prve polovine 19. veka Petrovac je bio turska kasaba, a već šezdesetih godina ima - čak i pre nego crkvu, koja je bila u selu Koluniću - prvu školu.

Gavro Vučković je značajan jer je pokrenuo obnovu manastira Rmanj u Uncu. Manastir je nastao u 17. veku, uz srednjovekovni grad istog imena kojim su u 15. veku gospodarili Frankopani. Među poslednjima je bila udova Anža Frankopana, Katarina, našeg porekla. Za manastir Rmanj je karakteristično da je paljen više puta u 18. veku, a za njegovo obnavljanje najviše se zauzeo Gavro Vučković, zajedno s Petrom Uzelcem 1865. godine, koji je već uveliko bio stanovnik Bosanskog Petrovca.