Rusija gradi nuklearku u Belorusiji
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i ruski premijer Vladimir Putin su se 15. i 16. marta susreli u beloruskoj prestonici, što je u izvesnom smislu bio i iznenađujući nagoveštaj otopljavanja u poslednje vreme neuobičajeno “mlakih“ odnosa između Moskve i Minska.
Ali su još veće iznenađenje dva državnika priredila „nepokolebljivim“ opredeljenjem da već od 2016. godine počnu da realizuju pozamašan zajednički energetski projekat, u vreme opšteg osporavanja nuklearne energetske strategije izazvanog aktuelnim događanjima u Japanu.
Čelnici dve države bili su veoma precizni i u određivanju termina kada će reaktori biti u punom pogodnu kao i mesta gradnje nuklearnog giganta. Gradiće se nepune četiri godine u blizini mesta Godno nedaleko od belorusko-poljske granice a takođe sasvim blizu svega 50 kliometara udaljenog litvanske prestonice Viljnjusa.
Energetičarti dve države uveravaju trenutno veoma uznemirenu svetsku javnost da će rusko-beloruska nuklearka biti podignuta sa najsvremenijom tehnologijom i imati najviše bezbednosne atribute osetno veće od havarisane japanske elektrane.
Osim toga seizmolozi dve države tvrde da lokalitet gde će nova nuklearka biti podignuta, a sa njihove tačke gledanja spada u "zemljotresno" najmirnije u ovom delu sveta.
Elektrana će biti projektovana tako da će moći da izdrži potres od osam stepeni rihterove skale što je prema mišljenju onih koji se protive ovom projektu nedovoljno jer je 1908. godine na prostoru Belorusije zabeležen potres od 7 stepeni.
Litvanske reakcije stigle su munjevito zajedno sa protivljenjem da se u blizini njihovog glavnog grada podiže opasno energetsko izvorište, ali sa poljske strane, iako se to takođe očekivalo, gotovo nikakvih nepovoljnih reakcija nema.
To ćutanje Poljaka je iznenađenje samo za one koji ne poznaju energetsku strategiju vlade Donalda Tuska koja se u najvećoj meri oslanja na nuklearnu enegiju odnosno gradnju "nuklearki" na poljskom državnom prostoru gde do sada nije izgrađena ni jedna elektrana ove vrste.