Viseći most preko Save

Ovo tim pre što su obe imperije važile za velike graditelje mostova. Razlog, pre svega, leži u obalama koje su pune močvara bile izrazito nezahvalne za bilo kakvu gradnju.

Nemci srušili, Nemci gradili Most kralja Aleksandra srušili su okupatori već prve godine Drugog svetskog rata. Zbog složene konstrukcije, nije mogao da se popravi, pa je od 1953. građen novi. Glavni deo posla je ponovo pripao Nemcima, preduzeću MAN. Novi most je otvoren tri godine kasnije, ali je doterivan sve do 1979. godine. Zvanični naziv mu je bio Most bratstva i jedinstva, koji građani nikada nisu prihvatili. Stariji Beograđani su ga nazivali Savski ili Zemunski most, a mlađi Brankovim, jer je produžetak Brankove ulice. Ulica je dobila ime prema pesniku Branku Radičeviću, ali mnogi i danas veruju da je Brankov most dobio ime po piscu Branku Ćopiću, koji je skokom sa njega izvršio samoubistvo.

Ali, nije samo to. Kada je doneta Železnička konvencija između Srbije i Austro-Ugarske, više se nije moglo čekati. Prvi most, samo za vozove, podignut je 1884. godine. Da se samo Srbija pitala, verovatno ne bi bilo ni njega, jer je u tadašnjoj srpskoj skupštini postojao jak otpor da se premošćuje reka. I to najviše oko statusa mosta - čija će to biti teritorija.

Na sreću, most je iznikao, a troškovi gradnje su podeljeni na pola. Granica je bila na sredini, što je otežavalo carinenje robe. Na kraju je ceo nadzor nad mostom pripao Austro-Ugarskoj, jer Srbija nije imala ni uslove ni stručnjake da omogući redovno odvijanje saobraćaja.

Dugo je taj stari most bio jedina veza sa Zemunom, koji je, čak i dok je bio pod upravom Beča, važio za srpski grad. Tek 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu. Posao je dobilo nemačko preduzeće iz Oberhauzena.

Zapravo, gradnju su Nemci i finansirali kao deo ratne odštete. Novi most je pušten u saobraćaj već 16. decembra 1934. godine. Bilo je to svega dva meseca posle atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marseju, pa je prema njemu i dobio ime.

Glavna konstrukcija izvedena je kao viseći most, po ugledu na most u Kelnu preko Rajne, dok je ukupna dužina iznosila 474 metara. Otvorio ga je princ namesnik Pavle Karađorđević.

Na dan otvaranja, preko mosta je prošetalo 150.000 građana. Bio je to istorijski dan za Beograd, Zemun, Srbiju pa i za Evropu, koja je tako dobila prvu stabilnu drumsku vezu sa krajnjim jugoistokom kontinenta.