Samurajski narod: "Mirno i zajedno" u tragediji
Japanska tradicija ne dozvoljava da ljudi izgube obraz, bez obzira u kakvim se situacijama nalazili.
Japanci poslednja četiri dana imaju i dovoljno razloga za očaj. Stanovnici zemljotresom i cunamijem pogođene japanske oblasti ostali su bez krova nad glavom, a mnogi još traže svoje najmilije: decu, roditelje, bližu i daljnju rodbinu. Na nesreću, prete im i radioaktivna zračenja posle eksplozija u atomskoj centrali.
Međutim, na televizijskim snimcima koji kruže svetom, vidljivi su kadrovi Japanaca koji, na niskim temperaturama, mirno stoje u redu za hranu, vodu i odeću i nastoje da spasu ono što se spasti može. Bez ekscesa i nasilja.
Poznavaoci japanskog mentaliteta ističu da su Japanci veoma povučeni kada je reč o ispoljavanju ličnih emocija i da ne žele da opterećuju druge svojim osećanjima. To objašnjava i činjenicu zašto se mnogi smeškaju kada daju izjave o tome da su izgubili sve, preneo je nemački državni radio "Dojče vele".
Za mnoge Evropljane to je neshvatljivo. Međutim, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme svoja loša osećanja da prenosi na druge ljude. Japanci su pri tom i mnogo opušteniji u odnosu na druge narode. Mentalitet, tradicija, ali i šok, razlozi su iz kojih se Japanci ponašaju ovako u ovoj teškoj situaciji.
Oni svakodnevno računaju na zemljotrese, emotivno su pripremljeni na njih i oduvek su očekivali da će se dogoditi jedan veliki zemljotres.
Japancima je važna i harmonija u grupi. Svaki Japanac je deo jedne grupe, što znači da svi moraju da slede isto pravilo - nema nedoličnog ponašanja. Japanska filozofija je da čovek koji pravi ekscese pada na teret celoj grupi. Svi pripadnici grupe imaju isti problem, koji mogu rešiti samo zajedničkim trudom i naporom.
To što se stiče utisak da Japanci ne žele pomoć iz inostranstva, pa čak ni od japanske dijaspore, takođe, je deo njihovog mentaliteta. U ovom trenutku, obajšnjavaju upućeni, pomoć sa strane im smeta jer oni ne žele ljudima da kažu da dođu u Japan, a da prethodno ne znaju šta da urade sa njima. Ljude sa strane treba negde smestiti, oni ne znaju jezik, ne znaju ni gde da idu, zato Japanci prvo žele tačno da vide gde im je pomoć potrebna, pa tek onda da ih angažuju.
Ove devize se pridržava i japanska dijaspora. Prvo čekaju informacije i smernice iz Japana, pa će tek onda reagovati. Japanska dijaspora poručuje: "Oni će nam reći šta im je potrebno, a kada nam to kažu, mi ćemo se pokrenuti. Kod nas nema pokreta samo da bi bilo akcije."