Podzemni grad sklonište Karađorđevića
Zahvaljujući malozvorničkom svešteniku Mileti Tovaroviću priča o "tajnom gradu" pre nekoliko godina dospela je u javnost, a on je deo kompleksa, crkvu u pećini oživeo i tu obavlja bogosluženja.
Sveštenik otvara masivna čelična vrata, jedan od 12 ulaza u grad i uvodi nas u mračan, dugačak hodnik koji je izbetoniran i omalterisan. Tamu pobeđujemo zahvaljujući jakim lampama sve dok Tovarović nije skrenuo u jedan prolaz i uključio svetla koja otkrivaju svu lepotu kraljevog podzemnog grada.
Duž oko kilometar i po hodnika nalaze se prostorije, sobe, sale, kabinet, dvorane koje su izmalterisane i okrečene u belo i koje su po završetku gradnje trebale da prime od tri do pet hiljada ljudi sa svim uslovima za nesmetan boravak pod tonama stena. Tu je i kapela sa mestom za oltar, jedina, ornamentom duž zida ukrašena prostorija. Ostali zidovi išarani su potpisima retkih posetilaca.
Dok hodamo, sa svodova povremeno padne poneka kap vode, a u podzemnim prostorijama uopšte nije hladno, temperatura je od 14 do 16 stepeni, a vlage ima vrlo malo. Tišinu narušavaju samo odjeci koraka i povremeni lepet krila u nevreme probuđenih slepih miševa, jedinih stanara tajnog grada. Ceo taj prostor su prirodno šuplje stene koje su dodatno izdubljene, a ovo mesto korišćeno je samo jednom, iako nije bilo dovršeno.
- Gradnja podzemnog grada počela je 1932. i trajala je sve do ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. Posao je prekinut, a do tada je urađeno oko dve trećine skloništa.
U kompleksu se nalazi oko 70 prostorija različite namene i veličine, a najveća je ona predviđena za sastanke vlade. Grad je 1941. nakratko, ipak, poslužio svrsi jer je ovde od 9. do 12. aprila boravio mladi kralj Petar Drugi Karađorđević na svom putu u izgnanstvo iz koga se nikada neće vratiti.
Ceo kompleks je istražen i prohodan, pa bi mogao da bude prava turistička atrakcija jer ovako nešto nigde nema - priča protonamesnik Tovarović dok nas vodi po lavirintu hodnika.
Hram u steni
|