Zlatni prsten od Gadafija
Međutim, nekadašnjeg " pustinjskog vozača" u nameri da potroši dolare, koje je dobio još pre 40 godina, sprečila je srpska "piramidalna štednja".
- Nek ide do đavola! Gadafi mi dao pare, al me Sloba zavio u crno! Po povratku u zemlju familija me posavetuje i ja stavim pare u tadašnju Jugobanku i sad mi to vraćaju na kašičicu kao staru deviznu štednju. Ako poživim, Srbija će mi vratiti Gadafijeve pare do 2016. godine. Zaradio sam ja para u Libiji i svojim radom, ali sam ih srećom lično čuvao - kaže Milašin.
Milašin je šahovski prvak Libije postao 1969. godine, kada je otišao u Bengazi da radi. Čuo je na radiju da se održava prvenstvo i imao je nameru samo da bude posmatrač. Falio im je jedan takmičar, ali oni nisu primali Evropljane. Smatrajući ga potpunim autsajderom, ipak su mu dozvolili da sedne za sto.
- U poslednjoj partiji tadašnjem libijskom prvaku podmetnem pešaka, on ga odnese, ja mu uzmem konja i dam šah!
Pošto sam postao šampion, na dvoru me lično primio Gadafi. Poklonio mi prsten, pare, i još pride gramofon, tranzistor. Pukovnik je tada bio mlad, lep, zabavan, ali još tada mi se neki njegovi stavovi nisu dopadali, iako je mnogo uradio za svoj narod, pa i za Srbe. Kako stvari sada stoje, plašim se da ne završi kao Sloba - dodaje Milašin.
Dok još čeka da mu Srbija vrati Gadafijeve pare, Milašin vrti prsten na ruci sa poludragim kamenom, koji zbog menjanja boja zovu " tigrovo oko". Imao je ponuda da ga proda, ali nije hteo! On mu je draga uspomena na 10 godina provedenih u Libiji i na osvojeni šahovski tron.
Gazda sa osam žena
|