Moj sin nevin robija

On ponavlja da Stefan uopšte nije bio na Obilićevom vencu u Beogradu kada se dogodio incident, a da materijalne dokaze koje je podneo, sudsko veće nije prihvatilo iz njemu nepoznatih razloga.

Srđan Veličković

Šta se dešavalo tog kobnog 17. septembra 2009. godine?
- Stefan je od kuće otišao u centar grada da uzme karte za sebe i prijatelja za utakmicu Partizan-Lil. Parkirao je automobil ispred kladionice u Makedonskoj 5, gde mu radi prijatelj koga je zamolio da pripazi na auto jer je nepravilno parkirao. Nakon toga je otišao do Terazija da pokupi karte.

Ali je morao da se vrati?
- Njega je nakon nekoliko minuta pozvao taj prijatelj i rekao da je došao saobraćajni policajac i da će mu pauk odneti automobil. On je došao do kladionice, gde je policajac napisao kaznu za nepropisno parkiranje. Legitimisao ga je i uzeo podatke iz njegove lične karte. Na zapisniku piše vreme 17 i 39 sati. Napad na Brisa Tatona dogodio se u 17 i 40 sati, tako da Stefan fizički nije mogao da bude na dva mesta praktično u isto vreme.

Faksimil zapisnika policije o nepropisnom parkiranju

Vi ste te dokaze prezentovali sudu?
- Tako je. Tražili smo od suda da MUP prosledi podatke o napisanoj kazni. To je učinjeno i utvrđena je verodostojnost.

Saobraćajni policajac je ispričao kako je došao u Makedonsku 5, da je sačekao nekoliko minuta, da se pojavio vozač automobila i da je napisao kaznu, a vreme kada je pred Stefanom pisao kaznu utvrdio je na satu na mobilnom telefonu.

Tu su se zadržali nekoliko minuta i nakon toga se Stefan odvezao. On na sudu nije prepoznao mog sina, ali ni Stefan njega jer je prošlo devet meseci od tada do svedočenja.

Stefan Veličković

Sud nije prihvatio ovo svedočenje?
- Nije. Stefan jeste bio na Terazijama, gde je bila ta grupa navijača koja je napala Tatona. Ali je otišao pre toga.

Međutim, kada su oni pohapšeni nakon toga, jedan od njih, Bojan Matijević, dao je izjavu kako je Stefana video na Terazijama pre napada, ali da nije bio na Obilićevom vencu.

To je dodao i u završnoj reči, ali ni to sud nije prihvatio. Bez obzira na sve, moj sin je osuđen na 12 godina zatvora.

Da li postoje još neki dokazi protiv njega?
- Ne postoje. Nema nikakvih materijalnih tragova, niko nije svedočio da ga je video na Obilićevom vencu, nema ga ni na snimcima bezbednosnih kamera koje su nadzirale Obilićev venac.

Šta se sada događa?
- Iako je prošlo mesec i po dana od presude, mi nismo dobili niti transkripte završne reči, niti obrazložene presude. To je nedopustivo, jer se moj sin već 18 meseci ni kriv ni dužan nalazi u Centralnom zatvoru, iako svi dokazi govore da je nevin.