I slikama pomaže otadžbinu

Prihod od izložbi u humanitarne svrhe: Dr Božidar Mitić

 

Likovnom umetnošću, kao hobijem, Mitić se bavi decenijama, a kada je odložio hirurški skalpel definitivno se okrenuo slikarskoj kičici. Ostvarenja dariva ili prijateljima ili poklanja u dobrotvorne svrhe. U Nirnbergu je već postala tradicija da se u tamošnjoj srpskoj crkvi mladenci i krštena novorođenčad darivaju ikonama, koje je Mitić oslikao.
 

Ulje na platnu koje će krasiti patrijarhove odaje nazvali ste "Zašto plače sveti Sava?" Iz kog razloga?

- Da se svi mi zapitamo da li sveti Sava plače možda i zbog nas samih. Da svaki Srbin bez obzira na to da li je siromašan i hrani se u narodnoj kuhinji ili je bogataš iz reprezentativne vile sa impozantnom jahtom razmisli kako živi, šta čini i po čemu će ga pamtiti buduća pokolenja. I da bude svestan da će sa ovog sveta otići samo u čamovom odelu. Ništa osim toga niko neće poneti.
 

Da li je to razlog što Vaša dela poklanjate prijateljima i u dobrotvorne svrhe iako likovna umetnost nije jeftino zadovoljstvo?

- Kad je jednom prilikom moja supruga Milica takođe konstatovala da ovaj hobi prilično košta, rekao sam joj da ne trošim na cigarete koje su u Nemačkoj veoma skupe, da posle radnog vremena ne završavam u bircuzu sa kriglama piva ispred sebe, što inače čine Nemci. I upitao je da li bi više volela da promenim interesovanja. Zadovoljstvo je da čovek može da se bavi onim što voli i još je veće kad može da daje.
 

Kad ste otkrili u sebi slikarski talenat?

- Još od đačkog doba u osnovnoj školi, a zatim je i u gimnaziji primećeno da sam odličan crtač. Crtanje me je oduvek privlačilo i činilo mi veliko zadovoljstvo. I dok su profesori i moji bližnji očekivali da ću upisati likovnu akademiju, ja sam otišao na medicinu, jer sam kroz nju mogao konkretnije i svakodnevno da pomažem ljudima.
 

Da li će slikarstvo uticati na smanjenje Vaših humanitarnih aktivnosti ?

- Nikako. Dobročinstva će se nastaviti prema ukazanim potrebama. Danas su ipak drugačija vremena u odnosu na one ratne godine na tlu bivše SFRJ i vreme sankcija pod kojima je bila Srbija poslednje decenije 20. veka, uz to izložena i NATO bombardovanju. Tada je težište pomoći bilo na nedostajućim lekovima i medicinskim uređajima. Bilo je neophodno pomoći i ratnu siročad, pojedine seoske sredine opskrbiti sa ambulantama i osnovnom medicinskom zaštitom. Sada imam želju i nadam se da ću je do juna iduće godine realizovati, da na slikarskom platnu ovekovečim sve srpske manastire na Fruškoj Gori, da napravim prodajnu izložbu u fruškogorskoj Ravanici, i da se tim sredstvima pomognu te svetinje. Pre toga, u novembru će biti otvorena prodajna izložba mojih slika u Nacionalnoj galeriji u Beogradu sa koje će takođe sav prihod otići u dobrotvorne svrhe.