Sve više i više maloletnih delinkvenata
Da drska ponašanja, bežanja sa časova i školske čarke, od bezazlenih ekscesa mogu olako da "skliznu" u pravi kriminal, pokazuju i poslednji podaci Zavoda za socijalno osiguranje, po kojima je maloletničko prestupništvo doživelo pravi bum. U 2002. godini centri za socijalni rad širom Srbije evidentirali su 15.798 maloletnika sa poremećajima u ponašnju, dok se u ovoj godini očekuje duplo duži spisak!
"Beležimo neprestani trend rasta broja dece i omladine sa poremećajima u ponašanju. Samo za godinu dana je broj evidentiranih bio veći za čak 1.287 imena, odnosno za 5,5 odsto. A ova tendencija je naročito karakteristična za područje centralne Srbije", kaže Živorad Gajić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
Među maloletnicima je najviše onih koji su učinili neki prekršaj, kao što je vožnja bez dozvole, sitna krađa, verbalni ispad. Oko 40 odsto ih, međutim, već ima krivični dosije u koji je upisana teška tuča, razbojništvo...
"Najveći problem su deca mlađa od 14 godina, jer ona, prema našem zakonu, krivično ne odgovaraju. Nije retko da baš ona čine najbrutalnija krivična dela, kao što su tuče sa teškim i trajnim povređivanjem ili, čak, pokušaji ubistava. Sistem, međutim, za njih nema pravo rešenje", ističe Gajić.
Većinu prestupnika nadziru lokalni centri za socijalni rad. U beogradskom centru kažu da oni u takvom slučaju najčešće "izriču meru" pojačanog nadzora. U tom slučaju stručnjaci centra zakazuju redovna viđanja sa roditeljima i decom. Kroz razgovore nastoje da utiču "na korekciju stavova i da kontrolišu rizična ponašnja".
Ideja da se po Srbiji otvore dnevni boravci - koji bi upravo bili fokusirani na rad sa mlađima od 14 godina i u kojima bi se kroz radionice i individualni pristup prevaspitavala asocijalnost - ostala je bez značajnijeg rezultata. Boravci su zaživeli samo u šest gradova - Kragujevcu, Požarevcu, Novom Sadu, Subotici i Sremskoj Mitrovici.
Maloletnici za krivično delo mogu da odgovaraju i pred zakonom, pa tako, osim propisane novčane kazne, mogu da "zarade" i kaznu zatvora u trajanju do pet godina. Ovaj zakon se primenjuje od 1. januara 2006. godine, pa u proseku godišnje iza rešetaka završi oko 40 tinejdžera, a pet puta više ih ode u popravni dom.