Palma uveseljavao 500 žena
Samo što je zora prevarila noć i obrela se nad Valjevom, 500 ženskih grla uveliko je bistrilo jutarnje abrove, čekajući da autobusi zarulaju put Jagodine. Dragan Marković Palma pozvao je Valjevke da u njegovom gradu proslave 8. mart, i barem na taj jedan dan zaborave podmaljenske muke.
Dakle, 500 žena i nas dvojica na osmomartovskoj ekskurziji, ali samo nakratko. Već posle nekoliko kilometara priklonili smo se većini, vodeći se prostom logikom: koga ne možeš da pobediš - pridruži mu se! Znači, nas 502 žene u niskom letu, s lakim temama i velikim očekivanjima od domaćina! Ipak je ovo "naš" dan...
"Iju, vidi piletinu! Bio nam je neki dekica u autobusu, ali pobeže glavom bez obzira kad smo počele da se šegačimo, pa se uplašismo da smo ostali bez muških glava u autobusu, kad ono mesto njega nejakog poslali dva jaka... E, to je lep poklon, nema šta...", pozdravljaju nas drugarice omladinke dok nevešto pokušavamo da se infiltriramo kao Jelena i Maja, sa nešto viška muških hormona.
"A, što ti, crna Majo, tako oćelavi...", pljušte pitanja na koje nema jednostavnih odgovora. Nije lako biti žena, koliko god navodna emancipacija tvrdila suprotno.
Sreća, pažnja se preusmerila na goluždravog konduktera koji je očigledno pošao go u koprive, pokušavajući da popiše gospođe, i što je još gore, da im popiše godišta!
"A šta pa tebe zanima koje sam godište", negoduje posestrima sa prednjeg sedišta.
"Ako si mu rekla, mila! Mi dame se ne pitamo za godište, osim ako Palma nema neke eksplicitne planove za nas...", zakuvavamo malko, koliko da se čuje glas i nas dve, dvojice, kako god...
Stajanka, konačno! Samouvereno grabimo ka muškom toaletu, računajući da će se njih 500 orijentisati isključivo na ženski... Nema, more, u nuždi muški - ženski. Laktaju se bakice kao da od prekjuče trpe i čekaju baš ovu pumpu da daju oduška bešikama.
"Ajte u ženski, slobodno! Kad zagusti ko te pita jesi'l bradat il' sisat...", brifinguje nas tetka u poznim, aj da kažemo tridesetim, mada je toliko godina imala u onim vremenima kada je osmi mart bio tek beznačajni dan između sedmog i devetog...
Posle dobra dva i po sata ženskih priča stižemo u Ribare, selo nadomak Jagodine.
Kratak predah u Domu kulture, uz sendviče, sokiće, splet narodnih igara lokalnog KUD-a i najavu dolaska gradonačelnika, koji će poželeti dobrodošlicu i čestitati praznik nama ženama. Raste nestrpljenje u sali okićenoj kao za zasedanje AVNOj-a.
Hvatamo se u kolo, koliko da prekratimo vreme do dolaska lidera Jedinstvene Srbije, u čijoj organizaciji i jeste čitavo putešestvije, pod sloganom "Domaćinski"! Evo ga, napokon! Skačemo sa klupica kao da Tito dolazi na sednicu AFŽ-a. Tapšemo i kad dlanovi ostalih drugarica posustanu.
"Pa, nije loš frajer, pravo da ti kažem! Mršavije izgleda u prirodi nego na televiziji", komentarišu neke gospoje markantnu Palminu pojavu. Smelije drugarice mu se bacaju u zagrljaj, celivaju te preduzimljive obraze i čudotvorne ruke. Nekima se ote: "Palma, Palma, Palma", dok se on kao Elvis penje na binu da pozdravi publiku.
"Izuzetno mi je drago što ste danas gošće Jagodine, u kojoj je ženama Osmi mart 365 dana u godini! Želim da uživate u našem gostoprimstvu, ponesete Jagodinu u srcu i opet nam se vratite", poručuje s bine, šarajući pogledom po sali, dok se svaka od nas nada da gleda baš u nju?! Malo političkog marketinga, pa još red posluženja i poziv da se vratimo u autobuse.
Nismo stigle ni da izujemo štikle kad eto nas u Jagodini. Iz nekog nama nepoznatog razloga naređeno nam je da napustimo autobuse i prošetamo 15 minuta po pijaci?.. Takvih valjda nema po ostalim gradovima...
"Koji ste sad pa vi", pita čiča za kacom sira, osokoljen ovolikom navalom žena.
"Žene iz Valjeva, deko, i nas dve iz Beograda kao podrška", repliciramo, šetajući kao ludi.
"Slikaj me, života ti, sa Slobom", umoljava gospoja, sramežljivo pokazujući na desnu šaku bivšeg predsednika.
Za kraj, poslastica - jagodinska žirafa, siva eminencija i faktor stabilnosti vladajuće koalicije.