"Na Ilidži se smenjivali 'šešeljevci', 'arkanovci', Legija i Bokan"
Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za progon nesrba iz 20 opština u BiH, uključujući Ilidžu.
Prstojević je izjavio da su krizni štab i srpska opština na Ilidži s proleća 1992. formirani prema uputstvu vrha Srpske demokratske stranke koju je predvodio Karadžić. On je posvedočio da su od maja do decembra 1992. na Ilidži, u raznim periodima, delovali "arkanovci", koje je predvodio Milorad Ulemek-Legija i "šešeljevci", na čelu sa Branislavom Gavrilovićem zvanim Brne, koje je obilazio i Vojislav Šeselj.
Svedok je pomenuo i da je na Ilidži kratko boravila paravojska "nekog Bokana", koja je zatim nestala, a da nije ni učestvovala u borbama. U decembru 1992, u mestu su se pojavili, prema njegovim rečima, i "zvornički četnici".
Napominjući da su svi dobrovoljci, pojedinačno i u grupama, bili deo Vojske Republike Srpske ili MUP, Prstojević je naznačio da su "svi morali da se stave pod komandu VRS", ali i da su te formacije "težile neposlušnosti".
Prema njegovim rečima, "arkanovci" su učestvovali u "žestokim borbama", na Ilidži sredinom maja 1992. i "izuzetno se dobro borili u odbrani". Posle nekoliko dana su "iz nepoznatih razloga nestali", možda zato što su imali ranjene, kazao je svedok.
On je potvrdio da je 13. maja 1992. primio vođu "arkanovaca" Ulemeka i da su razgovarali o bezbednosnoj situaciji na Ilidži. Prstojević je izjavio i da su se pripadnici paravojske Branislava Gavrilovića-Brneta "predstavljali kao članovi Srpske radikalne stranke", iako su bili sa terena oko Sarajeva. Lider SRS Šešelj obišao ih je dva puta, rekao je Prstojević, uz napomenu da je on tokom prve posete primio Šešelja u zgradi opštine.
"Od te posete, mi smo imali samo psihološku korist, nije mi poznato da je Šešelj ikada poslao bar jedan kamion humanitarne pomoći", primetio je svedok.
Tokom druge posete, Šešelj se, po rečima Prstojevića, "nije udostojio da navrati", i "više je pravio promociju SRS", ali je obišao i Gavrilovićevu jedinicu.
Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce.