Nova vlada nova podvala

Ekonomista Ljubomir Madžar rekonstrukciju vidi kao "politički inspirisanu", kao potez koji u praksi neće da donese ništa naročito novo, ali zato može da oduzme.
 

- Ne menja se ni broj zaposlenih u Vladi, ni količina posla, pa ne vidim da ove promene imaju ikakvog značaja. Sa njima i bez njih, Vlada je ograničena brojnim činiocima koji joj vezuju ruke. Jedan od njih je da svaka od stranaka ima svoju teritoriju u izvršnoj vlasti i partijske kadrove na čelu resora, sa ne baš naročitim referencama u upravljačkim poslovima - kazao je Madžar.

On ističe da je sa dubokim problemima, za koje premijer priznao da su sada teško otklonjivi, sve jedno postoji li 24 ili 17 ministarstava.
 

- Svaka promena košta, jer nove ljude koji stižu u Vladu treba utrenirati, a za šta je potrebno neko vreme. To će dodatno smanjiti efikasnost na koju su inače koalicione valde osuđene. A, ova nije ni formirana ekonomskom već političkom aritemetikom. Rekonstrukcija je za njih nada da će se partije na vlasti pokazati tim potezom u boljem svetlu i dobiti više glasova na idućim izborima - zaključio je Madžar.

Miodrag Zec: Stalno trčanje za posledicama Profesor ekonomije Miodrag Zec, smatra da je rekonstrukcija iznuđena stvar i trčanje za posledicama, umesto ozbiljnog koncepcijskog i personalnog pristupa.   - Država treba da odvoji vreme za konstruktivni koncept poput fudbalskog sa 11 igrača čije se pozicije u igri znaju, selektorom i tehničkim direktorom. Znači, da uz premijera i jednog zamenika ili pomoćnika utvrdi 15 ministara i neka igraju, a ne da se, da kažem šaljivo, religija spaja sa rudarstvom. Naše institucije moraju da budu prepoznatljive narodu, a ne da se stalno prelepljuje nova etiketa sa nazivom na ministarstva i da se stalno prave tumbanja i onda svi rešavamo sve, a ne rešimo ništa -ukazuje Zec uz ocenu da vlast stalno trči za posledicama, umesto da pristupi tom polju ozbiljno koncepcijski i personalno.

Potpredsednik DSS-a i tvorac ekonomskog programa ove stranke Nenad Popović smatra da personalne izmene kao i zakasnela spajanja nekih od ministarstava nisu dovoljna za ozbiljnije promene u politici koja se vodi, "a koja nas je, dovela ovde gde smo danas".
 

- Da li će to što su zamenjeni neki ljudi u Vladi, vratiti građane na posao, oživeti privredu i povećati plate? Neće. Politika koja nam je nanela štetu mora da se iz korena promeni, a ne da nam se nudi njen nastavak u drugom pakovanju. Nama nisu potrebne kozmetičke, nego suštinske promene, a to mogu da donesu samo novi izbori - poručio je jedan od najuspešnijih srpskih biznismena.
 

Iz ugla bivšeg ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i vanstranačke ličnosti, Milan Parivodić ističe da će nova vlada morati ozbiljno da se dokaže za tri meseca ili da će teško proći na idućim izborima. On ukazuje i na zadatke i rokove Brisela, koji ako ne budu ispunjeni, najozbiljnije dovode u pitanje kandidaturu Srbije za EU.
 

Uz to su, dodao je, i evidentne ekonomske teškoće, što opoziciji trasira široki autoput za uspeh na izborima.
 

- Nema više filozofiranja i dubokih analiza, jer predstoji obaveza ozbiljnih političkih i pravnih reformi u zemlji. Nastupa trenutak istine za osveženu vladu koja će brzo pokazati šta zna i može - zaključio je ovaj privrednik i prvi čovek "Forinvesta".

Preživelo ministarstvo za dijasporu

Vlada Srbije je pokazala od kolike je važnosti rasejanje za maticu, jer je Ministarstvo za dijasporu ostalo u sastavu rekonstruisanog kabineta. Ministarstvo vera pripojeno je ovom resoru.

 

- Deklaracijom iz 2006. godine vezi između otadžbine i rasejanja dat je najveći državni i nacionalni interes. Sve je kasnije potvrđeno preko usvojenog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, pa donedavno donete nacionalne Strategije razvoja odnosa matične države, dijaspore i Srba u regionu, čime je zaokružen institucionalni okvir države za politiku prema rasejanju- ocenio je u izjavi za "Vesti" Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu.
 

Sama činjenica, napominje on, "da je iskazana dobra namera da opstane Ministarstvo za dijasporu i u rekonstruisanoj vladi pokazuje takođe da matična država vidi u svojoj dijaspori značajan potencijal za dalji ekonomski razvoj Srbije i da želi da nastavi sa podsticajima kako se ne bi zaustavio trend uspešnog investiranja iz rasejanja".
 

- Verujem da će isti kurs slediti i Skupština Srbije. Jer, ne treba zaboraviti da je naša dijaspora do sada uložila u privredu u Srbiji više od 500 miliona dolara i otvorila preko 1000 firmi u koje je zaposlila oko 22.000 radnika - podseća Prstojević, koji se u ministarstvu bavi pitanjima ekonomske saradnje dijaspore i matice.
 

Veoma je važno, ističe dr Predrag Tojić državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, "da je Vlada Republike Srbije prepoznala dugoročni značaj rasejanja za otadžbinu". On očekuje da će to prepoznati i Skupština Srbije.
 

-Takođe, bitno je i što je vlada uvažila činjenicu da se mora nastaviti sa daljim učvršćivanjem veza sa našim ljudima koji su rasejani po celom svetu i čine jednu trećinu ukupnog srpskog nacionalnog korpusa. Naravno, svemu tome treba prići na novim osnovama i sa novim metodama u duhu vremena u kojem živimo, kako bi te veze bile još delotvornije kako za dijasporu tako i za Srbiju - ocenio je u izjavi za "Vesti" dr Predrag Tojić državni sekretar koji je u u Ministarstvu za dijasporu zadužen za statusna pitanja rasejanja u odnosu na maticu.