Tri Albanke trsteničke snajke

I srpske snajke iz Albanije krasio je osmeh iako su, zbog slabog poznavanja srpskog jezika, delovale pomalo zbunjeno pred matičarima. U knjigu venčanih u trsteničkom naselju Počekovina, matičar Slobodan Aleksić upisao je Veru Prelju (26) i Žarka Perića (41), povrtara. Vera je, posredstvom Radoja Rajića, sudskog tumača za albanski jezik iz Niša, objasnila da joj se prezime Perić baš sviđa, jer je slično njenom, pa će se u "ovoj ravnici sećati planinskog zavičaja".

U sali za venčanje Opštine Trstenik, pred matičarem Zvezdanom Mutavdžićem, brak su zaključili: Marijana Deda (30), učiteljica, i Dragiša Jovanović (43), autolimar, i Ljiza Pjetri (24) i Goran Aćimović (34), bravar. I Marijana i Ljiza su odlučno rekle da će ubuduće, do kraja života, nositi prezimena svojih muževa.

Mladenci su, bez ikakvog ustezanja, razgovarali sa novinarima, ne krijući da sa svojim izabranicama žive već nekoliko meseci, onoliko koliko im je bilo potrebno da "dođu do potrebnih papira". Devojke su upoznali, kažu, preko prijatelja, koji su se već oženili devojkama iz Albanije.

"Poznavao sam Verinog zeta Srećka iz Novog Pazara, zbog posla, koji je svoju mladu pronašao u Prekalju, tamo negde kod Skadarskog jezera. On mi je rekao da zna i druge mladiće koji su se oženili Albankama, i vrlo su zadovoljni. I ja sam srećan, nadam se da će tako biti i posle venčanja", kaže Žarko Perić, uzorni povrtar iz Počekovine.

Srećna i zadovoljna je i njegova izabranica Vera. Iako okružena pažnjom, često je telefonirala ispred Mesne kancelarije. "Očekivala je da joj majka stigne na venčanje. Sada je deset sati, kada je zakazano venčanje, a majka joj je stigla tek do Novog Pazara", objašnjava prevodilac Radoje Perić.

A kakvi su utisci mlade Albanke?

"Mnogo me paze. Dobri su ljudi. Ja dosta razumem, ali se uzdržavam da govorim. Svi su dobri ljudi, u mojoj kući i okolini. Odmah sam to rekla mojima. U Albaniji imam oca, majku, tri sestre i jednog brata. Ovde se lepo živi, veoma mi se sviđaju i mesto i ljudi. Ja sam katolikinja, ali ću prihvatiti pravoslavnu veru. Dosta je sličnosti, čak i u običajima, pa se nadam da ću biti dobra snajka", odgovara posredstvom prevodioca Vera.

U sali za venčanje Skupštine opštine Trstenik sreću nisu skrivali Marijana Deda, Albanka koja je završila gimnaziju, a potom i dve godine više pedagoške škole, i Dragiša Jovanović, autolimar, koji se donedavno bavio taksiranjem. U Trstenik je doveo mladu i lepu Albanku, kaže, pa se sada vraća svom zanimanju, da bude bliži svojoj ženi.

"Pri polasku u Srbiju iz Albanije nisam očekivala tako dobar prijem na koji sam naišla. Meni je lepo, a zadovoljni su moj otac, majka i četiri sestre, koji žive u planinskom delu Puka, oko 35 kilometra od Skadra. Moji nisu imali ništa protiv da se udam u Srbiju. Rekli su mi samo: 'Ako očekuješ da će tebi biti dobro, idi'. Oni nisu mogli da dođu, jer nemaju pasoše, a nemaju ni para za put. Ja ću brzo naučiti srpski i biću sasvim srećna", kaže Marijana.

Sreća se videla i na licu Ljize i Gorana. Ljiza nije imala mogućnosti da završi više od šest razreda osnovne škole. Veruje da će u Trsteniku naučiti srpski i još mnogo toga. I njen Goran, majstor za hromiranje u "Prvoj petoletki", ne skriva radost. Ljubi mladu u sali za venčanje i dobija aplauz. Presrećna je Goranova majka Ranka.

"Ljiza je divna. Svi koji su je upoznali kažu mi: 'Ranka, što imaš divnu snajku!'. Deca su srećna, i ja!", s ponosom govori svekrva Ranka.

Sudski tumač za srpski jezik Radoje Rajić brak Ljize i Gorana upisao je pod brojem 43. "Biće ovde još srpsko-albanskih brakova. Od svih, samo jedan nije uspeo. U Pomoravlju i Župi je sve više snajki iz Albanije. Uskoro idem u selo Tuleš, čim se porodi jedna mlada Albanka, koja je postala Župljanka. Ne mogu da odbijem poziv njenog srećnog svekra, jednog čuvenog vinogradara", hvali se Radoje.