Srbi u pečalbi - tajkuni na Tasmaniji, pogrebnici u Bocvani

Građanski rat u Libiji i dramatična evakuacija stranaca otkrili su nam podatak da u ovoj zemlji živi nekoliko hiljada Srba o kojima naši državni organi ne znaju ništa. Ni koliko dugo žive u Libiji ni šta tamo rade.

Srbi su i oni koji nikad nisu živeli u Srbiji Prema Zakonu o dijaspori, srpsko rasejanje čine svi državljani Srbije i njihovi preci i potomci koji žive van granica Srbije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost; kao i svi naši bez obzira da li su oni ili njihovi preci bili državljani Srbije, i bez obzira na to da li su oni ili preci ikada živeli u Srbiji. Po Zakonu, posebnu kategoriju Srba u regionu čine Srbi koji žive u zemljama bivše SFRJ, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji.

Slučaj katastrofalnog zemljotresa u novozelandskom gradu Krajstčerč, gde je državljanka Srbije poginula pod ruševinama, otkrio je i da usred Kantarberijske ravnice u Novom Zelandu živi čak hiljadu Srba. Otvorilo se pitanje da li Srbija uopšte zna gde sve u svetu žive njeni državljani i kojim se poslovima bave.

Subvencije u Norveškoj

Ministar dijaspore Srđan Srećković kaže za "Pres" da država nema preciznu evidenciju o srpskim radnicima u svetu, a kao najveći problem ističe što se naši državljani „na privremenom radu u inostranstvu" javljaju konzulatima tek kada dođe do problema.

"Naši ljudi koji kratkoročno borave u inostranstvu gde rade na projektima ili ugovorima od po nekoliko godina ne prijavljuju se našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, pa tako naše ambasade i konzulati nemaju predstavu o tome koliko se naših ljudi u nekoj zemlji nalazi. Onda država ima problem da adekvatno reaguje ako dođe do elementarnih nepogoda ili ako se u nekoj zemlji ili regiji zaoštri situacija kao na severu Afrike. Zato treba da apelujemo na sve ljude koji u nekoj zemlji borave duže od običnog turističkog putovanja, kako bi naša država znala kome sve treba da se pomogne u incidentnim slučajevima kao što je bilo u Libiji", kaže Srećković.

On, međutim, ističe da postoje „određene procene" koliko ima naših ljudi i kojim se poslovima bave. On kaže da je kao ministar dijaspore u najudaljenijim delovima sveta sretao naše državljane koji se bave raznim poslovima, od razvijenog biznisa pogrebnih usluga u Bocvani do značajnog broja naših IT stručnjaka u Čileu.

"U zapadnoj Evropi i Americi bave se svim poslovima i ima ih na svim nivoima društva, a u zemljama Afrike i Azije ubedljivo najveći broj naših ljudi bavi se građevinskim poslovima, bilo kao inženjeri i projektanti ili kao radnici. Zanimljivo je da ima dosta naših uticajnih porodica na Aljasci i da je jedan naš čovek bio ministar na Sejšelima. Veliki broj Srba je i u Južnoj Americi, a zanimljivo je da su se naši ljudi u Santjagu etablirali kao stručnjaci u informacionim tehnologijama, gde ih ima i do nekoliko stotina. Na Tasmaniji, ostrvu u blizini Australije, živi pozamašan broj naših biznismena. Najzanimljivije mi je bilo kada sam naišao na srpsku crkvu u Kuber Pediju, mestu u centralnoj Australiji, u užarenoj pustinji gde se nalazi jedina srpska crkva ispod zemlje", kaže Srećković.

On ističe da je najveći talas iseljavanja Srba u „zabačene krajeve sveta" bio u vreme ekonomskih sankcija devedesetih godina. Tada je veliki broj visokoobrazovanih Srba otišao iz zemlje i naselio prostore od Islanda i severne Norveške, sve do Južne Afrike.

"Norveška vlada subvencioniše ledene krajeve, gde ljudi dobijaju i po 40 odsto veću platu pošto su uslovi života tamo zaista teški. Srbi tamo rade kao lekari ili profesori, ali ima i radnika u rudnicima i na bušotinama. U južnoj Africi je oko 12.000 naših ljudi registrovano, a verovatno ih ima oko 20.000. I to su uglavnom visokoobrazovani pripadnici višeg srednjeg sloja koji su se lako snašli pošto je tamo objektivno slaba konkurencija za kvalitetne poslove", priča Srećković.

Srbi u svetskim katastrofama Septembar 2001. - Dve Srpkinje preživele teroristički napad na „Kule bliznakinje STC" 11. septembra u Njujorku. Ljiljana Živanović se u trenutku napada nalazila na 80. spratu, ali je uspela da se izvuče iz zgrade koja se rušila. Maja Nikolić srećom je kasnila na posao. Decembar 2005. - Troje Srba provelo je 30 sati na pustom ostrvu u Indijskom okeanu gde ih je odneo cunami. Januar 2010. - Petoro pripadnika srpske Žandarmerije u sklopu mirovne misije UN na Haitiju preživelo katastrofalan zemljotres. Maj 2010. - U velikom obračunu narko-kartela u Boliviji ubijena tri državljanina Srbije. Januar 2011. - Državljanin Srbije Milorad Miljković povređen je u eksploziji koja se dogodila na aerodromu „Domodedovo" u Rusiji. Januar 2011. - Država evakuisala nekoliko stotina srpskih turista i radnika u Egiptu i Tunisu i nekoliko hiljada radnika u Libiji.

Nikola Janjić, predsednik Srpskog saveza Švedske, kaže da je precizna evidencija srpskih iseljenika i njihovih zanimanja važna ne samo da bi država mogla da reaguje u ekstremnim situacijama već i kako bi država lakše mogla da uspostavi privredne veze sa inostranstvom.

Retko gde su organizovani

Po čemu su poznati srpski gastarbajteri   - Evropa: rade sve poslove - Amerika: košarkaši, politički emigranti - Azija i Afrika: građevina, fudbal - Južna Amerika: IT poslovi, ali nas je slučaj „Šarić" promovisao kao šefove narkokartela

"Mi predstavnici srpske dijaspore radimo na osnivanju nacionalnog saveta srpskog rasejanja koji će se između ostalog baviti prikupljanjem podataka o Srbima, kako bismo znali ko se čime bavi i na koji način može da pomogne otadžbini. To naravno ne znači da to treba da bude inventar o ličnim i poverljivim podacima, ali mi nemamo nikakvu predstavu gde sve na svetu rade Srbi i to na uticajnim pozicijama. Država se u odnosu prema dijaspori više bavi popravljanjem imidža iz prethodnog perioda kada je dijaspora bila zlo upereno protiv države nego konkretnim stvarima", smatra Janjić.

S druge strane, Srđa Trifković, doskorašnji direktor Centra za međunarodne studije Rokford univerziteta u Americi, ističe da se kod nas često preteruje o broju Srba i njihovom uticaju u inostranstvu.

"Problem je što Srbi u inostranstvu retko gde funkcionišu kao organizovana celina. Srpske organizacije nemaju nikakav autoritet i kredibilitet u zemljama domaćina. Hteli mi to da priznamo ili ne, Srba u svetu nema onoliko koliko mi u duhu srpske grandomanije volimo da ističemo. A to možda i objašnjava zašto nemamo uticaj na političke i društvene elite zemalja u kojima živimo", zaključuje Trifković.