Udavače pobegle u Nemačku

- Naša procena je da će selo prepoloviti broj stanovnika u narednih 10 godina. Ugasiće se odžak na mnogim kućama jer neće imati ko da nastavi život pored porodičnog ognjišta. Mnogi su ranije otišli u inostranstvo, uglavnom u Nemačku, i tamo ostali da žive. Kad treba da žene sinove, dođu i pokupe nam devojke iz sela. Ono što je kasnije stasalo pobeže u Vranje - počinje priču o svom selu Srđan Stefanović, poljoprivrednik.
 

SELO OSTALO BEZ DEVOJAKA: Svetozar (desno) sa sinom Goranom

 

- Kako neće da se prepolovi kad goč (bubanj) ne odzvanja selom tolike godine. Preko dvadeset njih je stasalo za ženidbu. Evo naš Goran, radi u Simpu, ali se ne ženi - priča Svetozar - Toza Antić, poljoprivrednik.

U selu nema devojaka za udaju. Sve gledaju da pobegnu u grad gde su uslovi života bolji.

NE ŽELE DA ODU IZ RODNOG KRAJA: Lokalni mališani

 

- Danas je drugo vreme, ali nije bolje bilo ni ranije. Nije narod džabe govorio: "Da nisi donjovranjska krava i gornjotrebešinjska nevesta." Donje Vranje je bilo odvojeno od grada i snabdevalo je varošane mlekom. Gornjotrebešinjska nevesta morala je da nosi hranu i vodu u rukama i na glavi, i to peške preko brda, pa kroz zemlju smonicu koja se lepi za noge da dođe do njiva. Muči se da napravi jelo, još više da ga donese, a kad stigne čeka je motika u ruke i kopanje do noći - kaže Svetozar i dodaje: Nekada je svadbi u selu bilo po nekoliko mesečno. Živelo se za veselje, pesmu, igru i još ponešto.