Odelo astronauta je svemirski brod za sebe

Kreatori svemirskog odela napravili su ga tako da ima karakteristike malog svemirskog broda, u njemu astronaut može da diše, da se kreće, komunicira sa brodom, a pre svega odelo ga štiti od meteorita i vakuma.

Astronauti izlaze iz letilice najčešće zbog sasvim prozaičnih razloga, da bi popravili ili instalirali nešto od spoljne opreme, kao što su to nedavno učinila dvojica članova posade Diskaveri.

Oni su za oko sedam sati rada instalirali produžetak za napojni kabl i pripremili svemirsku stanicu za ugradnju novog skladišnog dodatka. Onako usput, prikupili su i uzorke vakuma za japansku svemirsku agenciju.

Prvu takvu svemirsku popravku uradili su astronauti Pit Konrad i dr Džozef Kervin 1973. godine osposobivši ponovo solarni panel na svemirskoj stanici Skajlab.

"Ostali smo na minimumu električne energije i misija je bila dovedena u pitanje, pa je jedina šansa bila da popravimo tu stvar i ponovo je osposobimo za rad", izjavio je za "Glas Amerike" dr Džozef Kervin.

Ništa od toga ne bi bilo moguće bez specijalnog svemirskog odela. Kreatori tog odela uspeli su da osmisle i naprave da odelo funkcioniše kao mali svemirski brod a uz to, odelo je moralo da obezbedi protok kiseonika, da izbacuje ugljendioksid, održava temperaturu, osigura kominukaciju i dovoljnu pokretljivost da bi moglo da se radi.

Kervinovo odelo bilo je identično kao ono koje su nosili astronauti iz misije Apolo 17, koji su hodali, pa čak i skakutali po površini Meseca 1972. godine.

"Potrebno je dosta vremena da ga prvi put obučeš i treba ti pomoć oko patent zatvarača i kad si već unutra, nije baš po meri. Zatim ga naduvaju i jedva možeš da se makneš. Ali, kada u tome provedeš hiljadu sati, pod vodom, pa u vakumskoj komori, pa koračaš po pokretnoj traci - navikneš se i odelo postane tvoje", kazao je astronaut.

Ali, ne sasvim doslovno, jer sva svemirska odela po povratku iz svemira, pripadaju instituciji Smitsonian.