Šiptari prisvajaju srpsko nasleđe

Sve je tako predstavljeno da se stiče utisak da su u kulturnim institucijama u Beogradu zapljenjeni eksponati albanskog kulturnog nasleđa! Bar je tako emitovano u emisiji Radija Slobodna Evropa. Istina je, međutim, drugačija.

Postavka kou traže Albanci: Nasleđe srpskih porodica sa Kosmeta

 

Eksponati koji su trenutno izloženi u Etnografskom muzeju u Beogradu u okviru izložbe "Etnografsko nasleđe iz fundusa Muzeja u Prištini", predstavljaju odevne predmete i nakit koji se nosio na Kosovu i Metohiji, i kako tvrdi direktor Etnografskog muzeja Branislav Jokić, uglavnom su srpske provijencije.

Branislav Jokić

Na drugoj strani, u depou Narodnog muzeja, čuvaju su arheološki predmeti koji su iskopani na teritoriji pokrajine, a koji potiču još iz starog veka, dakle perioda koji ne obuhvata ni srpska ni albanska nacionalna istorija.
- Ako nekome pripada ovo arheološko nasleđe, onda je to evropska civilizacija. Uostalom, sva ta istraživanja vršili su srpski arheolozi kao što su Milutin Garašanin, Dragoslav Srejović, Jovan Glišić, Emil Češkov, Nikola Tasić... ceo prošli vek, u ime srpskih institucija i o trošku srpske države. Srbija nije napala Kosovo, niti je ga opljačkala, niti je prisvojila njegovo kulturno nasleđe, kako to hoće da predstave Priština i nažalost, neki nadobudni intelektualci iz Beograda - kaže Branislav Jokić.

Jedan od tih "nadobundih intelektualaca", kako ga imenuje direktor Etnografskog muzeja, jeste Jovan Despotović, bivši pomoćnik ministra kulture, koji tvrdi da je međunarodna obaveza Srbije da vrati umetničnke predmete.

- Međunarodni propis nalaže da zbirke koje su nastajale na određenom mestu i u

određenom vremenskom periodu, u slučaju geopolitičkih promena, na primer novonastalih država, ako su van teritorije tih država, moraju biti vraćene u matične institucije - kaže Despotović.

Jokić, međutim, kaže da ne stoji teza da samoproglašena država Kosovo ima nadležnost za celokupnu kulturnu baštinu na KiM, bez obzira na to ko je baštinik tog nasleđa.

- U preporukama Saveta Evrope o kulturnom nasleđu, u odeljku koji se odnosi na restituciju, naglašava se da je ona moguća samo između država. Dakle, ne samo što bismo im dali ono što im ne pripada, u čijem stvaranju nisu učestvovali, već bismo na taj način posredno i priznali Kosovo. Oni zapravo falsifikuju istoriju i sa novim kulturnim identitetom pokušavaju da prisvoje srpsko i otomansko nasleđe na tim prostorima. Zato ne treba da čudi da su džamiju iz 16. veka u Orahovcu, inače otomansko nasleđe, Albanci srušili da bi podigli novu. Uostalom, neka pokažu neki albanski spomenik prve kategorije star bar jedan vek - kaže direktor Etnografskog muzeja.

Prisvajanje srpske kulturne baštine i nacionalnih junaka već godinama traje. Albanci srpske manastire tretiraju kao vizantijsko-albanske, Stefana Nemanju krste u Stejana Nimanija, a Obilića u albanskog viteza Miloša Kopilika.